Живота Ивановић

Немачка и “њени” Хрвати

дијаспори, између осталог и у Савезној Републици Немачкој. У
емиграцији агитовали су радикални и националистички усташ-
ки и неоусташки кругови, који су заједно са избеглицама и не-
пријатељским снагама у земљи подривали опстанак југословен-
ске државе.
Понашање хрватских власти према Србима у Крајини под но-
вим председником независне Хрватске, Фрањом Туђманом, изаз-
вало је почетак југословенских сецесионистичких ратова. Отпо-
чела је велика трагедија на Балкану деведесетих година. Ужасни
злочини обележавали су рат од првог дана, а бруталност са којом
је Србија под Милошевићем одмах кренула на Хрватску откло-
нила је, пре свега у јавности Немачке, сваку сумњу ко су овде би-
ли зли извршиоци и зашто добре момке Хрвате треба одмах за-
штитити међународним признањем. Тако је почело, тако траје све
до данас. Да ли ће и када доћи до отрежњења и каквог?
Ипак, ту је била још и Босна, а босански проблеми се нису мог-
ли решити “хрватским рецептом”. Многи су то знали и страхова-
ли су да би босански “финале” могао бити прави Армагедон. При-
јатељи и подржаваоци Туђмана у Бону остали су – истиче лист
“Ворверц” – неми на сва упозорења. Оно што је данас преостало
од бивше Југославије јесу недовршене државице наследнице.
“Ми Немци, саодговорни за сва збивања на Балкану од 1941, мо-
рамо свим расположивим снагама да покушамо да – закључује ау-
тор књиге Улрих Шилер – помогнемо тамо где смо сами, са много му-
ка и бола, највише учинили: у часном разрачунавању са прошлошћу.”
“Сјајно написана књига која износи читаоцу пред очи историј-
ско искуство значајног дела Европе и задатак који тек предстоји
да се обави на сасвим друкчији начин од онога на који се досад то
чинило” – закључује приказивач књиге у “Ворверцу”.

Дојче Веле: Закаснела и претенциозна књига против Хрватске
“Аутор Улрих Шилер је угледни немачки новинар, али његова нова
књига “Немачка и “њезини” Хрвати” не може оправдати његов уг-
лед” – истиче у приказу књиге немачки радио “Дојче Веле”.
Рецензент немачког радија Ридигер Росиг истиче у емисији на
хрватском језику да “књига представља тек трактат против нека-
дашње Хрватске. Улрих Шилер свакако припада реду искусних
немачких новинара старог кова. Рођен је 1926. године, био је до-
писник телевизије АРД и недељника “Ди Цајт” од раних 1960-тих
година. Извештавао је из важних центара попут Београда, Москве
и Вашингтона. Неке од књига на тему хладног рата у којима је ова
тема доиста јасно и добро обрађена, потичу из његова пера.”

Немачки студент у Југославији
Шилер Балкан упознаје још од раних 50-тих година двадесетог
века када је као студент славистике обишао ондашњу Федератив-
ну Народну Републику Југославију. “Упркос свим овим више него
изврсним предусловима, за најновије дело овог искусног новина-
ра, “Немачка и “њезини” Хрвати”, може се рећи да није пуно више
од обичног трактата написаног с антихрватског становишта”.
У предговору ове књиге, додуше, стоји да намера аутора није
отежавање пута Хрватске према Европској унији као ни писање
историје немачког признања ове бивше југословенске републике.
Оно што је за Шилера важно јесте да “читаоцима отвори очи за
разумевање повезаности догађаја који су приписивањем једно-
стране кривице Србији изгубили сваку основу…”. Критика сад-
ржана у овој реченици заправо и није толико погрешна. Чиње-
ница је да је медијско мејнстрим извештавање, не само у Немач-
кој већ и на целом Западу, за време ратова на подручју бивше Ју-
гославије, по правилу стајало на хрватској (касније на бошњачко-
муслиманској, а за време рата на Косову, на албанској) страни” –
признаје новинар немачког радија.
Но, проценама великих медијских кућа супротстављана су
још у време самог почетка рата разна друга објављена становишта
која су ситуацију представљала с друге стране. Аутори бројних де-
ла, која су објављивана не само унутар бивше Југославије већ и у
Немачкој, као у САД итд., кривце за рат нису видели само у Срби-
ма већ у Хрватима, Бошњацима као и у косовским Албанцима.

Преувеличавање улоге хрватске дијаспоре
Оно што је како мејнстриму тако и такозваном “алтернативном”
извештавању недостајало било је искуство 23 милиона људи ко-
лико их је до 1991. године у Југославији водило нормалан живот, а
да и не спомињемо милионе гастарбајтера у Немачкој и осталим
земљама западне Европе.
Међутим, ни у књизи Улриха Шилера реч се заправо не води
о милионима бивших Југословена који су постали жртве распа-
да властите државе. У средишту његова рада пре свега се налази
неколико стотина хрватских екстремиста који од краја Другог
светског рата живе како у Немачкој, тако и у другим западним
земљама. А, значење и значај ове хрватске-националистичке дија-
споре, аутор на гротескни начин – оцењује приказивач књиге –
преувеличава”.

“Тако, ране 1960. године, заправо обележене социјал-либералном
коалицијом Вилија Бранта и Валтера Шела, постају године, од-
носно, деценије хрватског тероризма у егзилу. И активности те-
рористичких група попут ирске ИРА, баскијске ETA-е, италијан-
ске Црвене Бригаде или пак немачког РАФ-а, према Шилеру су
незнатне у поређењу са деловањем хрватске усташке дијаспоре.
Међутим, чињеница је да терористичке групе које су, у ствари,
оставиле свој печат на 1970. године, нису биле оне хрватске десни-
це већ ИРА, ЕТА, Црвене бригаде и РАФ–а да и не спомињемо ути-
цај ПЛО и њених разноврсних подгрупа. И, осим тога, поред
хрватске радикалне сцене, која се доиста не може порећи, пос-
тојале су и одговарајуће насилничке групације и из осталих де-
лова ондашње Југославије.
Далеко од брижљивог истраживања амерички аутор Пол
Хокенс, који живи у Берлину, у књизи “Зов домовине”, (Cornell
University Press, 2003) врло је прегледно описао ратоборно и агре-
сивно деловање хрватских, српских и албанских заједница. Иако
Шилер у књизи чак наводи овај рад, његова порука, очигледно,
није до њега дошла. Исто вреди и за остала озбиљна савремена ис-
траживања која се појављују на попису литературе књиге “Немач-
ка и “њезини” Хрвати”.

За све су криви Немци и БНД
“Шилер није побркао само метафоре већ он пре свега брка и ис-
торијске учеснике. У једном замршеном плесу у “Немцима и “ње-
зиним” Хрватима” точак судбине покрећу некад светске силе, не-
кад народи Балкана са својим националним екстремним групама,
некад иностране тајне службе” – оцењује приказивач немачког ра-
дија чија одбрана немачке стране по сваку цену делује крајње не-
уверљиво и неубедљиво у светлости чињеница које аутор, Улрих
Шилер, износи у књизи. Посебно је то случај са његовим покуша-
јем потпуно неаргументоване одбране немачке тајне службе БНД
(Bundesnachrichtendienst), која је, хтео то немачки приказивач или
не, одиграла на Балкану, не први пут, “посебно злокобну улогу”.”
Приказивач немачког радија замера аутору књиге “Немачка и
“њезини” Хрвати” што Државну службу сигурности југословенске
Републике Хрватске једноставно третира као “привезак БНД-а”,
напомињући чињеницу да је БНД, наводно, “познатија по својим
неуспесима него по успесима”, те би јој, заправо, ретко ко могао
приписати тако важна дела”. Притом се као на аргумент прика-
зивач позива на ауторове наводне “неверодостојне изворе”. Очи-
гледно је, међутим, да приказивач Шилерове књиге није ни про-
читао књигу најбољег немачког стручњака за обавештајне службе
Ериха Шмита Енбома “Њушкало без носа” и многе друге књиге о
БНД и немачко-хрватским обавештајним везама које нису пре-
стајале од Хитлерове и Павелићеве, односно, нацистичко-усташ-
ке сарадње.
Шилерове најсмелије тврдње о водећој улози БНД-а при отце-
пљењу Хрватске потичу или од – наводи приказивач немачког ра-
дија заборављајући притом да је сам аутор књиге управо један од
водећих немачких новинара – политичких, полицијских, тајнослу-
жбеничких губитника бивше Југославије или се пак заснивају на
изјавама особа попут Јиргена Елзесера, “дописника левичарских
дневних новина”, аутора који је од 1991. године увек изнова при-
доносио неразумевању свега што се на југоистоку европског кон-
тинента догађало”. Очигледно је да приказивачу измиче тло под
ногама и, уместо аргументима, почиње да се служи епитетима.
Опремљен информацијама оваквих информаната, Улрих Ши-
лер долази до своје најхрабрије поставке: био је то “дух старог, на-
цизмом зараженог Гелен-апарата, дух старог оружаног братства са
усташама-фашистима, који је “у БНД – у још дуго био жив”. Удру-
жен с хрватском дијаспором, уништио је Југославију.

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ]

Слични текстови


Божин Јаневски
Порекло и значење етнонима Србин

Одбор за одбрану слободе и права Удружења књижевника Србије
Србофобија као политика

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026