Немачка и “њени” Хрвати

пољске породице Банк, и оца Калмика.” Антисемитизам његовог
пријатеља Новице не смета Шилеру, припаднику немачкога Те-
терфолка, “народа починитеља”! Осим тога, др Војиновић је “суп-
тилном” анализом открио да је комунизам, заправо, био “ватикан-
ска подвала Словенима”, те да је основни циљ Коминтерне био “да
све словенске народе, у првом реду православну Русију, баци на
колена, да је политички, економски и војнички сруши и уназади”.
Иде још даље: “Срби, заслепљени југословенском идејом, нису
ни примећивали како их католички Хрвати и Словенци мрзе,
како их сматрају Циганима, примитивцима, злочинцима, убица-
ма и разбојницима који живе само од пљачке, ратова и убијања
других народа.” Тврди даље како су се у Другом светском рату са-
мо Срби и Црногорци борили против окупатора, док “устанак у
Словенији, Хрватској, Македонији и Босни и Херцеговини није
никад ни почео”. У међувремену, пише Војиновић, Тито је “издеј-
ствовао” да се Срби међусобно убијају, јер су грађански рат “изаз-
вали комунисти предвођени Брозом”, а четници су само под при-
тиском комуниста били присиљени сарађивати с окупаторима.
Др Војиновић спомиње и једну “сензацију” из Другога светског
рата. Премда не наводи изворе, пише да је Тито средином 1943. г.
“боравећи тајно у Риму код папе” склопио споразум да “усташе
преведе у партизане”! Црногорски аутор Ђурановић закључује:
“За пораз идеје о свесрпској држави др Војиновић птужује кому-
нисте, Ватикан и америчке војнике: Брозови усташко-комуни-
стички генерали помоћу НАТО пакта окупирали су Републику
Српску Крајину, западни део Републике Српске и мирним путем
источну Славонију.” Према Војиновићу, авиони НАТО-а “нукле-
арним бомбама бомбардовали су српске школе и болнице, дечје
клинике и обданишта”. Нуклеарним бомбама, а да то нико није
приметио!
Ево, тај српски “научник” један је од најважнијих информато-
ра немачкога новинара, што и не зачуђује јер Шилер се од самог
почетка својих разматрања налази на тој линији или како би се
хрватски рекло: нашла крпа закрпу. Према Шилеру, хрватски
холокауст над Јеврејима почео је пре (!) Хитлеровог програма о
Ендлезунгу, коначном решењу јеврејског питања, што се може
схватити као покушај растерећења нацистичког убијања шест
милиона Јевреја у Европи.
Он прећуткује да су прогони Јевреја у Трећем Рајху почели
давно пре оснивања НДХ. Проналази велике сличности чак и у
години рођења Павелића и Хитлера, али, како тврди, за Хитле-
ра је Католичка црква била опозиција, док је за Павелића била
темељ његове државе. То је бесмислица већ и због тога што је
Усташтво пригрлило муслимане као “цвијет народа хрватскога”
па католичанство није могло бити уграђено у идеологију усташке
државе која се, како даље пише Шилер, заснивала на мисли Анте
Старчевића, а он је пак, што Немац не зна, био либерал и про-
тивник “попова” у најбољем смислу француске просвећености.
Шилер није ни словца прочитао од онога што је Старчевић на-
писао, тражећи од свих становника Хрватске да буду “политички
Хрвати”, нешто супермодерно у данашњем европском смислу, где
се “националност” и “држављанство” потпуно поклапају.”

Усташе гори од нациста и фашиста
“Придајући усташама најгоре терористичке особине Шилер их
проглашава већим наци-фашистима од Мусолинијевих и Хитле-
рових присталица. О “фашистичности” усташтва може се имати
ми-шљење друкчије од онога којег су прокламирали југокомуни-
сти и четници, а с њима и Шилер. Према немачком историчару
Ернсту Нолтеу: “…није упутно да се Усташтво на први поглед
означи фашистичким…, оно као српска Црна рука и македонски
ВМРО… духовно спада у раније раздобље као Мацинијева Ђови-
не  Италија”, али “…створени су у европској епохи која у то доба
није била демократска” (E. Nolte, Die faschistische Bewegungen, dtv,
München, 1966).
Нико нормалан у Хрватској не брани усташки режим, али
свима којима је до историјске истине мора бити јасно да југо-
комунистичке и четничке тврдње о НДХ нису биле истините, па
су стога хрватски радови о томе трагичном раздобљу хрватске
историје данас диференциранији и ближе истини него они објав-
љивани за време Југославије и стално у Србији, а управо њих
узима Шилер као главни извор за своје тезе. Јасеновац су кому-
нисти злоупотребљавали за своју антифашистичку пропаганду,
придајући већу важност крвницима него жртвама! Ко не познаје
историју, не може схватити данашњицу.
Хрватско-српске односе Шилер тумачи искључиво према срп-
ским изворима. Његова је при Schiller а о настанку “Крајине” кри-
ва. За њега је она само “Српска Крајина”. Не зна да се увек назива-
ла Војном крајином (Militärgrenze ili Konfin) и била је позајмица
Хрватскога сабора аустро-угарској војсци у сврху организовања
борбе против Османлија. Апсолутну већину становника Војне
крајине нису сачињавали православни Срби (Власи) него при-
падници свих осталих народа двојне Монархије; православци су
имали само релативну већину, а заповедници су били углавном
Аустријанци. Приликом развојачења Војне крајине православци,
који су у међувремену постали Срби, били су против њезиног
припајања цивилној Хрватској. Исто су се тако покушали сепара-
тисати и при оснивању Бановине Хрватске.
Територијалну аутономију никад нису имали. Не стоји Ши-
лерова тврдња да је у новом хрватском уставу Србима “одузета
аутономија” у стилу Милошевићевог укидања косовске и војво-
ђанске аутономије коју су имали према Уставу од 1974. године.То је
чиста лаж! У божићном уставу из 1990. г. Република Хрватска де-
финисана је као “национална држава хрватског народа и држава
припадника других народа и мањина који су њени држављани:
Срба, Муслимана, Словенаца, Чеха, Словака, Мађара, Италијана,
Јевреја и других”. Срби су учествовали и у првим вишестранач-
ким изборима добивши пет заступника у Сабору, а допредседник
Сабора и један министар били су српске националности. Чак су
добили право на самоуправу на подручјима с већинским српским
народом. Све су то изгубили због Милошевића и његових квис-
линга у Хрватској.”

Преживели Блајбурга и остали емигранти, одреда терористи
“Немачки новинар спомиње и блајбуршку трагедију, али јој по-
свећује врло мало пажње. Сигурно је међу онима који су побегли
у Аустрију било и ратних злочинаца, али ниједан од њих није мо-
гао очекивати поштен процес у комунистичкој Југославији. Док
је победнички генерал Шарл де Гол помиловао на смрт осуђеног
француског “Павелића”, маршала Филипа Петена, у Титовој Југо-
славији били су ликвидирани и невини припадници родбине
антикомунистичких цивила и војника, што у Немачкој нису чи-
нили ни нацисти. Католичка црква сматрала је да је комунизам
за њу опаснији од фашизма, и за то је имала довољно конкретних
доказа. Само у Хрватској комунисти су у рату и по рату смакну-
ли око 600 свештеника, редовника и редовница, како се каже у
народу, без суда и правде. То Шилер не узима у обзир.
С посебним уживањем Шилер пише о Протоколу између Вати-
кана и Београда, у којем се од Цркве у Хрвата тражило дистанци-
рање од тероризма, што је наишло на побуну црквених људи у
Хрватској и избеглиштву, али тај је папир био на линији ватикан-
ске Реалполитике којом се служила кад је склопила Латерански
уговор с фашистичком Италијом, на основу кога је створена ва-
тиканска држава, као и конкордат с нацистичком Немачкој који
вреди и данас. Протокол је имао предност што је након њега на-
ша црква могла слободније деловати у јавности те послати у гас-
тарбајтерску популацију на стотине редовника и редовница, уг-
лавном фрањеваца, који су чували не само верску него и нацио-
налну постојаност Хрвата у исељеништву, а Шилер то не спомиње.
Да је Дрина била граница између католичанства и православља,
то је познато сваком средњошколцу у Хрватској; да је то била гра-
ница између Хрватске и Србије у средњем веку, такође припада
у саморазумљиви фундус знања, али немачком новинару то за-
удара на “усташтво”.
Кад је Аустро-Угарска добила управу над БиХ, Хрватски сабор
је затражио од цара Фрање Јосипа да ту земљу, на основу хрват-
скога државног права, прикључи Троједници. За њега се и грани-
це Бановине Хрватске налазе на Дрини, што значи да никад није
погледао географску карту Југославије из 1939. године.
Ни комунистички вођа Андрија Хебранг не пролази добро
код “Југословена” Шилера, који га проглашава хрватским нацио-
налистом “блиским Католичкој цркви” (?). Наводно се губи његов
траг, што значи да није прочитао ни једну књигу о трагичном
завршетку тог храброг комунисте и Хрвата којег је југословенска