Радомир Батуран

Самопорицање Срба под “крватским маљем” у рукама Ватикана

њихов бискуп Марин Бицај 1610. у Бару да “на Косову и Метохији
живе православни и католички хришћани и нешто Турака”, а Ар-
науте и не помиње. Потврђују то и турски дефтери из XVI и XVII
века. Потврђује то и папски нунцијат и бечки архив из XVIII века.
Данашње “европско царство лажи”, како га Кијук назива, “фа-
брикује приче о угрожености људских права албанске мањине на
Косову и Метохији, иако су прави помор староседелаца, право-
славних Срба, Арнаути муслимани починили још 1574. између
Ђакова и Скадра, када су се Турци послужили Арнаутима у о-
владавању Србијом и почели да их насељавају још од XV века
у места својих утврђења, па су Срби “били приморани на две
сеобе између 1683. и 1739” (стр. 112). Затим Кијук педантно набраја
појединачне и масовне бруталне злочине Арнаута над Србима
Косова и Метохије:
– присислна турчења;
– рушења хришћанских споменика;
– паљења шума и поља пшенице;
– сакаћење стоке;
– присилна исељавања;
– ритуална убиства;
– спаљивање конака Пећке патријаршије 1982. (2000 квадрат
них метара);
– убиство младића Данила Миличића пред очима мајке 1982;
– набијање Ђорђа Мартиновића на данце флаше 1985;
– тужба Владе Краљевине Србије тек основаном Међународ-
ном суду у Хагу 1896. са обимном документацијом о злочи
нима Арнаута над Србима Косова и Метохије 1898;
– Стојку Милутиновић из Вучитрна Албанци су силовали
1899. у присуству њено двоје деце;
– Албанци су убили Јоса Радића, одсекли му главу, донели је у
Пећ 1908. и дали је својој деци да се њоме куглају;
– Душана Ђајића и Неђу Видачића убили су на зверски начин
и одсекли им полне органе у селу Грболе 1943;
– Савку Дујић је убио арнаутски кабадахија на радном месту у
Косовској Витини, ударцем тањира у главу...
– О хиљадама злочина Арнаута над Србима на Косову и Мето-
хији сачувана је огромна документација у архивама српских
манастира, сведочанствима страних аутора, архивима срп-
ских влада, извештајима српских конзула са Косова и Мето-
хије које је Турска држала под окупацијом све до 1912, у из-
вештајима и жалбама Светог синода СПЦ Државној коми-
сији за верска питања и другим институцијама у Брозовој
Југославији 1950-1990. О свему томе и југословенско и европ-
ско “царство лажи” ћути, а дречи о фабрикованој лажи да
су Албанци на Косову и Метохији угрожени и подижу међу-
народну заједницу за одбрану њихових права, иако им је ју-
гословенска комунистичка власт прогласила Косово и Ме-
тохију засебном територијалном јединицом у Србији и забра
нила Србима из Србије и Црне Горе, које су арнаутски фаши
сти протерали на почетку Другог светског рата, да се врате на
своја имања (урадиле су то наоружане партизанске јединице
које је Броз поставио између Србије и Космета). Истовреме
но, Броз је амнестирао све албанске фашисте (балисте) и дао
им 1946. аутономну област, 1963. аутономну покрајину, а 1974.
Косово и Метохија постају “уставна, конститутивна једини-
ца федерације”.
– И после свих тих аутономних права и злочина, дивље хорде
арнаутске, потпомогнуте снагама европског и америчког
“царства лажи”, фалсификују и историју и политику права и
злочиначким НАТО-снагама одвајају темељну и свету срп-
ску земљу Косово и Метохију од Србије 1999. и предају је у
руке терористима. Помажу им да етнички очисте Косово и
Метохију од Срба;
– Помажу им да поруше 150 српских цркава и манастира, од
којих 5 сагађених још у средњем веку;
– Протерују преко 200.000 Срба;
– Помажу командантима арнаутских дивљих, терористичких
хорди да тргују људским органима, ишчупаним из тела пре-
ко 1000 киднапованих српских младића;
– Стварају најјачу нарко-мафију у свету и поклањају јој држву
на древној српској земљи;
– Да би то све постигли, 3 месеца 19 земаља бесомучно бом-
бардују Србију и убијају хиљаде грађана, деце, стараца и
уништавају јој све што је од Другог светског рата саградила;
– Србији су затровали земљу “осиромашеним уранијумом”, од
чијег ће зрачења генерације Срба масовно умирати у наред
них неколико миленијума;
– НАТО алијанса гради највећу НАТО-базу у Европи на
српском Косову, али сада у НАТО-држави Косово;
– На другој страни Проклетија, у до јуче стаљинистичкој
Албанији, од 1934. Србима не дају никаква права, насилно им
мењају имена, руше српске верске објекте и мењају географ
ске називе и имена места у којима Срби живе, и то све зва
ничним државним декретима државе Албаније, од којих су
последњи под редним бројевима: 5339. и 5354. из 1975;
– Отварају конц–логоре у којима касапе српске младиће и ваде
им органе за продају по Европи, Америци и свету. О свему
томе “завереници ћутања” и атлантско-европско “царство
лажи” ћути, а бомбама “пуњеним осиромашеним уранијум”
боре се за “демократију”, “хумано друштво” и “људска права”.

Због свег овог бандитизма албанске државе, православни фило-
соф Предраг Р. Драгић Кијук предлаже новом “демократском” ру-
ководству Србије:

– ургентно отварање забрањених и затворених школа у српс-
ким и горанским селима у северној Албанији, по свим стан
дардима Европске заједнице;
– да Европска Унија да пуну слободу верског исповедања
Србима у Албанији;
– обнављање Немањиних, Милутинових и Душанових задуж
бина у северној Албанији;
– враћање српских имена и презимена Србима у Албанији;
– успостављање обједињене територијалне аутономије српс-
ких насеобина у северној Албанији...

Узалуд Кијук набраја сва ова одавно у свету призната и оства-
рена грађанска и мањинска права свим нацијама, сем српској.
Узалудно му је набрајање и потврђивање тих права обилним
документовањем о српским староседелачким правима у Алба-
нији, од раног средњег века, поседовања земље и градова до сто-
ловања српских владара у Скадру, Елбасану и Преспи и уп-
рављањем читавом Албанијом. Набраја он и фалсификовање ал-
банског порекла Ђорђа Кастратовића, алијас Скендер-бега, сина
Ивана и Војиславе, чији су отац и брат сахрањени у српском, без-
мало миленијском манастиру Хиландару.
Узалуд! Јер, све новије, актуелне српске власти (и жуте, и де-
мократске, и радикалне, и социјалистичке!) јесу квислишке, оку-
пационе, колонијалне власти – постављени обер-кнезови од бри-
селске и вашингтонске порте да потпишу све међународне уго-
воре о признавању злочиначке “НАТО-државе” Косово на светој
српској земљи Косову и Метохији.

Терор “католичког маља” и “хрватског србосека”
Римска курија је подешавала своје планове унијаћења Словена и
“решавања српског питања” на источној обали Јадранског мора и
целом Балкану према учинку терора oтоманске Турске над бал-
канским народима. Тако је вребала најпогодније време у којем ће
извршити своју католичку асимилацију тамошњих словенских на-
рода. Прво ће то извршити са хрватским народом, којим ће кас-
није ударати као католичким маљем и хрватским србосеком по
распрострањеном српском народу у суседству када им се укаже
најпогоднија ситуација.
С тим циљем папска црква у 14. веку оснива Каптол св. Јерони-
ма, који ће се бринути о Илирику (Далмација са Истром, Бока,
Захумље, Травунија, Хрватска и Славонија), које већ тада види
папа Сикст V као будуће католичке земље. У Каптолу се оснива
Друштво св. Јеронима, у коме се фратри подучавају политичкој и
територијалној стратегији католичког освајања Илирика. Резул-
тати те стратегије већ се виде у предговору Златарићевих песама
из 1597, где он српски језик назива “хорвацкиј”. Немачки истори-
чар Јохан Кристијан фон Енгел (1770-1814), писац историје Срба,
замера издавачу и аутору предговора и изричито каже да то не

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ]

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026