Први светски рат

Рат је отпочет офанзивним операцијама и изненадним удари-
ма. Настојало се да се одмах у почетку разбију противничке снаге.
У првој години борбена дејства на свим ратиштима имала су из-
разити маневарски карактер. У самом почетку дошло је до неко-
лико битака и низа крупних судара, великих криза и уништења
комплетних корпуса и армија. Најдужи период рата на западном
фронту карактерише тзв. позициони рат у коме доминира улога
добро организоване одбране. Крај рата карактеришу офанзивне
операције и дубоки продори на балканском фронту.
На балканском ратишту у прве две године рата води се не-
равноправна борба између Аустроугарске, Немачке и Бугарске с
једне и Србије с друге стране. Србија је остављена сама себи да
води борбу за свој опстанак.
Србија чини невиђене напоре да се спасе. У 1914. години води
две победоносне крупне операције: Церску и Колубарску битку.
Успешно туче и побеђује аустроугарску војну силу. На бојишти-
ма Србије у 1914. години испада из ратног строја 7.592 официра и
266.212 подофицира и војника аустроугарске војске. Али и Србија
то плаћа са 132.000 официра, подофицира и војника избачених из
борбеног строја.
У 1915. години уследиће добро припремљена офанзива немач-
ких, аустроугарских и бугарских јединица на Србију. Извлачење
на југ и касније повлачење преко Црне Горе и Албаније коштаће
Србију жртава какве још нису забележене у историји ратовања.
На очајничком путу остаје нових 217.000 гробова. Касније ће од
изнурености и болести умрети још 164.000 српских војника и ста-
решина.
Страдање српске војске не може да изрази ни реч “трагедија”.
Војска која је два пута поразила Аустроугарску царевину и која
је успела вештим маневром да избегне све покушаје уништења
на сопственој груди, није могла да победи своју судбину стра-
далника. После повлачења на Крф и Бизерту, смрт је узела свој
данак. Немоћно посматрање трагедије једне младости непозна-
те у дотадашњој историји ратовања, могло је само да запамти
и забележи шта се дешавало. Умирали су изнемогли и немоћни
хероји са Цера и Колубаре. На земљи за њих није било места ни
када су били мртви. Испраћени су у Плаву гробницу са по једним
каменом везаним за руку. Неке је вода избацивала на површину
и њихова тела су данима ударала о обале Крфа. У Плавој гроб-
ници остале су кости 11.000 војника. Био је то крај многих јунака
и целих пукова и дивизија. Каменито острво Видо, то страшно
острво смрти, обележило је историју Првог светског рата и по-
стало вечна опомена човечанству на оно што им светски ратови
могу даривати.
У 1916. години српска војска се реорганизује и попуњава са
10.000 добровољаца из редова свих југословенских народа, како
са простора Аустроугарске, тако из земаља из целог света.
Крајем маја 1916. године српска војска ће стићи у Солун и
укључити се у тешке вишемесечне борбе све до септембра. У овим
борбама погинуће и нестати 32.500 војника српске војске.
У 1917. години на бојним пољима се неће одиграти ништа
преломно што би историја сачувала. Али у Русији започиње Ок-
тобарска револуција. Њена појава искључиће Русију из даљег
вођења рата, а њен резултат ће бити стварање прве социјалистич-
ке државе, што ће имати далекосежне последице на даљи развој
људске заједнице у целини.
У овој години ће САД објавити рат Немачкој, што ће обезбе-
дити битну превагу Антанте над силама Тројног савеза.
Устанак српског народа у Топлици и Јабланици против Буга-
ра, представља изнуђену реакцију голоруког народа на покоље,
пљачке, регрутовање српске омладине у бугарску војску и њихо-
во приморавање да се боре против очева и браће на Солунском
фронту.
Гушење устанка извршено је на суров и крвав начин. Много
недужних људи, међу њима највише стараца, жена и деце поуби-
јано је на зверски начин.
У 1918. годину, четврту годину ратовања, ушло се са врло теш-
ком политичком и привредном ситуацијом Немачке и Аустро-
угарске. Замореност ратом осећала се код војске и код народа.
Видна је била исцрпљеност људских и материјалних извора.
Снаге Антанте имале су пресудну превагу. Започиње одлуч-
на акција која ће убрзо довести до капитулације противничке
стране. Савезничке армије пробијају Солунски фронт између 15.
и 21. септембра. Наступа гоњење бугарске и немачке војске од 22.
септембра до 11. новембра. Бугарска је затражила примирје и ка-
питулирала је 29. септембра. Била је то прва држава која је поло-
жила оружје и признала пораз. Месец дана касније капитулирала
је Турска (30. октобра). Српска војска извршава главни задатак.
Њена Прва армија 1. новембра улази у Београд, после 750 киломе-
тара марша по киши и блату у старим и дотрајалим униформама.
Пут од Доброг поља и Ветерника преко Бабуне, Вардара, Овчег
поља, Грделице, Ниша и Ражња у непрекидним борбама савладан
је за 45 дана.
Незадрживо наступање српске војске наставља се 3. новембра
преко Дунава и Саве ка Вршцу, Темишвару, Новом Саду и Субо-
тици. Дан касније, 4. новембра, поражена и до ногу потучена ка-
питулира Аустроугарска. Капитулацију не признаје Мађарска
која се 1. новембра одвојила од Аустрије, због чега српска војска
наставља офанзиву. Неколико дана касније 11. новембра капи-
тулира и Немачка, најмоћнији савезник већ распаднуте Аустро-
угарске.
Два дана касније, 13. новембра, у три сата после подне, српске
трупе улазе у Суботицу, а војвода Живојин Мишић, француски
генерал Анри у име савезника и Бела Линдер у име мађарске вла-
де потписују конвенцију о примирју са Мађарском. Тиме је Ис-
точна војска, захваљујући у првом реду беспримерном прегала-
штву српске војске, потписала прво (29. септембра) и последње
примирје (13. новембра) у Првом светском рату.

Последице и искуства
Први светски рат обележио је почетак 20. века. Имао је страхо-
вито поразне последице на развој човечанства. Представљао је
почетак нове праксе у односима међу државама у светским раз-
мерама и безуспешан покушај да се ратом разреше супротности
различитих интереса у свету.
Најнепосреднију и најужаснију последицу овог рата предста-
вљају губици људства и незапамћена разарања. За вођење рата
било је мобилисано 70 милиона људи. Од тога 20 милиона је по-
гинуло или умрло од глади, рањавања или епидемија. Прибли-
жно толико је било рањено. На сваких 100 војника 29 је погинуло
и 29 је рањено, или на сваких 100 војника 58 избачено је из борбе
(рањено или погинуло).
Највеће губитке у Првом светском рату претрпела је Србија.
Она је од свих мобилисаних изгубила 26 одсто становништва.
Следи Француска са 16,8%, Немачка 15,4%, Велика Британија 12,5%,
Русија 11,5%, Италија 10,3% итд.
Коначна цена победе за Србију била је претешка. Изгубила
је 1.180.000 становника (од тога 600.000 војника, подофицира и
официра) и чак 58,5% мушких глава између 18 и 35 година. После-
дице тога српски народ ће осећати вековима.
Рушилачке и уништавајуће димензије Првог светског рата
изражене су кроз многе чињенице. Целокупни трошкови рата
процењени су на око 200 милијарди долара (ондашња вредност
валуте). У прве три године рата дневно је трошено 123 милиона
долара, а у последњој години (1918) 224 милиона долара.
Исход рата није решаван само на фронту већ и у позадини.
Све државе учеснице рата морале су да престроје читав економ-
ски систем у правцу задовољавања ратних потреба.
Први светски рат остао је забележен у историји и по томе што
су у њему немилице вођене организоване ратне акције за уништа-
вање и истребљење недужног становништва. Казнене експедици-
је против деце, стараца, жена, болесних и немоћних да се бране
биле су осветничке. Њима се постизала освета за губитке, жртве
и поразе које су доживљавале регуларне јединице на бојишту.
Геноцидне активности израз су крајњих нељудских поступања
до којих доводе ратна сукобљавања. Оптужујуће за сва времена
звучи податак да је за пораз у Церској битци казнена експедиција
поклала, стрељала, обесила 50.000 деце, жена и стараца у троуглу
Шабац-Лозница-Ваљево.
Свет није знао, или није могао, да уочи сву дубину и значење
геноцидних активности аустроугарске војске у Првом светском
рату против Србије, због чега ће геноцид у следећем, Другом
светском рату, довести у питање опстанак читавих народа.