Први светски рат

Губици у људству били су огромни. У Церској бици избачено
је из борбе 45.000, у бици на Дрини 130.000 и у Колубарској бици
100.000 војника.
Српска војска је у противофанзиви Колубарске битке од 3. до
15. децембра заробила 323 официра и 42.215 војника.
Из посебне наредбе Врховне команде од 11. децембра 1914. го-
дине пред офанзиву на Београд (Наредба је упућена командама 1.
и 2. армије у одбрани града Београда):
“Напред на Дрину и Саву!
Ви сте потукли четири непријатељска корпуса, заробили сте
силне трофеје и у досадашњи венац ваших победа уплели сте
славу победа на Овчару и Каблару, Сувобору и Маљену, Косма-
ју, Љигу и Колубари. Бранећи слободу своје земље, ви сте на тим
планинама и на обалама тих наших малих река подигли величан-
ствене споменике који ће поколењима причати о вашим славним
делима. Наши савезници усхићени су овим победама. Они нам се
диве! Напред на Дрину и Саву!”

Телеграм регента Александра руском цару од 24.07.1914. године:
“Ми смо вољни примити све оне захтеве, који су у складу са по-
ложајем независне државе, а и оне које би нам саветовало Ваше
величанство. Немогуће нам је бранити се и зато молимо Ваше
величанство да нам пружи што пре своју помоћ”

Одговор руског цара на апел регента Александра:
“... Још постоји нада да ће се избећи крвопролиће, и сви наши на-
пори иду у том правцу. Ако насупрот томе не успемо, Ваше вели-
чанство може бити уверено у то да ни у ком случају Русија неће
остати равнодушна према судбини Србије”

Руски цар Николај Други Регенту Александру:
“Стигла ми је добра вест о победи коју је храбра српска војска
освојила над нашим заједничким непријатељем. Са срцем пуним
радости честитам Вашем височанству тај велики успех.”
Француска је послала две ескадриле од по шест авиона као
помоћ српској војсци. Пилоти су извиђали непријатељске поло-
жаје и бомбама ометали пловидбу бродова Савом и Дунавом. Ис-
такли су се у ваздушним борбама над Београдом. Командант ес-
кадрила био је Рајне Витра.
Последњи лет из Србије преко Албаније искоришћен је за пре-
бацивање једног броја рањеника у Скадар. То је било прво тран-
спортовање рањеника авионима у Првом светском рату.

Гробница мађарских пукова
“Србија је гробница мађарских пукова. Земља коју ми по кафана-
ма зовемо “дегерисаном земљом краља Петра” гробница је наша.
А ми смо о тој српској војсци говорили “То су јединице без игде
ичега! То је војска гладница” Господа која су овако говорила зи-
нула су сада од чуда” (Лист “Вилаг”, Будимпешта)

Убићу се, али...
После пораза у Србији, 1914. године (Колубарска битка), Поћореку
је из Беча предложено да изврши самоубиство. Он је одговорио:
“Хоћу, убићу се, али тек онда када ма који други аустријски гене-
рал победи српску војску!”

Ратна 1915. година
Резултати које је српска војска постигла у 1914. години пружили су
могућност савезницима да у првој половини 1915. годинe избаце
Аустроугарску из рата. Овом задатку погодовали су и резултати
операција које је изводила војска царске Русије у Галицији.
Савезнике, Француску и Велику Британију, није много инте-
ресовало балканско ратиште. То је посебно важило за прву поло-
вину 1915. године. Предност су имале борбе на Дарданелима. Опе-
рација је почела 19. фебруара 1915. године. Ова операција трајала је
до 9. јануара 1916. године и завршена је аустроугарским неуспехом.
Генерал Поћорек је смењен. На његово место постављен је над-
војвода Еуген Аустријски. Он је иницирао опсежне припреме за
нову офанзиву против Србије и Црне Горе. Офанзива је требала да
почне у другој половини јануара 1915. године. Ратна ситуација на
Карпатима то није омогућавала (Пета армија морала је да напу-
сти балканско ратиште).
Италија у рат са Аустроугарском ступа 23. маја 1915. године. На
Турску се такође није могло рачунати због догађаја на Дардане-
лима. Аустроугарска је била приморана да на фронт са Италијом
пребаци 6. армију (15. и 16. корпус).
У пролеће 1915. године почела је немачко-аустроугарска офан-
зива на источном фронту. Уследило је вишемесечно затишје на
српском фронту.
Стање у српској војсци било је тешко. Тражи се одмор за вој-
ску и боља храна и целокупно снабдевање. Видни су покушаји ме-
шања у надлежности Врховне команде.
Почетком јуна 1915. Године, на северним границама Србије по-
јавиле су се немачке дивизије. Крајем јула, аустроугарске снаге
на Балкану бројале су 120.000 војника и старешина. Групу армија
Макензен чиниле су: аустроугарска 3. армија, немачка 11. армија
и бугарска 1. армија. На менију фронта било је 325 батаљона, 50
ескадрила и 10 ескадрила авијације. Укупне снаге броје око пола
милиона људи и 1.656 топова.
Србијом су завладали и харали трбушни и пегави тифус и дру-
ге заразне болести. Од болести је страдало око пола милиона ста-
новника, међу којима је било 100.000 војних обавезника.
Идеја да савезници интервенишу на Балкану није прихваћена,
са образложењем да снаге треба чувати за неочекиване догађаје.
Аустроугарско-немачка и бугарска офанзива против српске
војске вођена је од 6. октобра до 22. новембра 1915. године. План је
предвиђао да се српска војска обухвати са севера и са истока. Глав-
ни удар је изведен са севера, преко Саве и Дунава. Главна групаци-
ја дејствује од Београда ка Нишу. Са Истока ка Нишу дејствује 1.
бугарска армија. Друга бугарска армија била је ван Макензеове
групе и дејствовала је ка Македонији.
Србија је правилно проценила ситуацију. Врховна команда би-
ла је у непрекидној вези са савезницима и слала је више пута своје
предлоге. Два пута (22. и 25. септембра) предлагано је да савезни-
ци објаве рат Бугарској, да Грчка и Румунија изврше мобили-
зацију и да Русија пошаље део својих трупа Дунавом за Србију.
Тражено је да савезници упуте 150.000 војника преко Солуна у
Србију ради напада на Бугарску.
Предлози су били добро решење и већина се могла реализо-
вати без већих проблема. Предлози Србије нису усвојени. Српска
војска у резерви је имала само Тимочку дивизију II позива. Не-
пријатељ је имао огормну надмоћност, посебно у артиљерији.
Српска Врховна команда није имала могућност да врши стра-
тешко прилагођавање околностима до којих је долазило. Према
Бугарској су биле концентрисане јаче снаге због предвиђања да
ће се извести превентивни напад који Француска и Велика Бри-
танија нису одобриле.
За маневар и противофанзивна дејства, није постојала нијед-
на оперативна јединица. То су требале да буду обећане савезнич-
ке снаге које нису послате на балканско ратиште. Предвиђао се
долазак око 50.000 људи. За њихово довођење у Србију био је из-
рађен прорачун и достављен војном министру.
У деветодневним борбама за Београд, 3. аустроугарска армија
изгубила је 10.000 људи.
Непријатељске снаге наишле су на огорчен отпор.
Преко Дунава, западно од Смедерева, кренула је 25. дивизија
из 3. корпуса. Њој се супростављао 10. комбиновани пук III пози-
ва. Од 53 чамаца, на десну обалу Дунава стигло је само осам.
Током 10. октобра почео је противнапад око села Брежана. У
борбама које су вођене, 11. баварска дивизија изгубила је 1.300 љу-
ди. Село Брежане бранио је 8. пук III позива уз помоћ мештана
села. У борбама, овај пук је изгубио 600 људи.
Бугарска војска је између 13. и 14. октобра почела напад на це-
лом источном фронту и то је урађено без објаве рата.
Средином октобра, српске снаге нашле су се у смртној опасно-
сти. Војвода Путник био је изнемогао и тешко болестан. Он је тра-
жио одговор на питање: каквом стратегијом спречити стезање
српске војске у обруч који је већ био затворен. Стратегија српске
Врховне команде сувише је зависила од политике савезника која
је била контрапродуктивна и замршена. Војвода Путник био је
онемогућен у доношењу целисходних одлука. Завараван је звани-
чним обећањима. Ослонцем на обећања, одлуке начелника штаба
налагале су упорну одбрану. Због лажног обећања савезника, Пу-
тник је још 7. октобра упутио своју резерву у одбрану Београда.
Припремна директива о потпуном повлачењу издата је 15. ок-
тобра. По овој директиви, српска војска са северног фронта по-
влачи се на линију Београд–Лепеница.