Први светски рат

Искуства Првог светског рата дала су снажни потстрек за
даљи развој нове ратне технике, а пре свега тенкова, авијације и
бојних отрова, што је битно утицало на физиономију свих ратова
који ће уследити у двадесетом веку.
Први светски рат је показао да се постојећи савези користе
пре свега за остваривање интереса најјачих и највећих држава.
Прикључење савезу коришћено је за добијање разних користи
и привилегија које ни по каквом основу не припадају државама
које своје учешће у рату наплаћују добијањем туђих територија.
Многе државе чекале су да нека од супротстављених страна до-
бије одлучујућу предност да би се онда прикључиле, уз поставља-
ње захтева да буду награђене туђом територијом. Тако је Бугарска
мучки напала Србију у другој половини 1915. године, прикључу-
јући се немачкој и аустроугарској страни. За то им је обећано да
ће добити Македонију и делове Србије источно од Јужне и Велике
Мораве. Сличан је и пример Италије. Она се прикључила Антан-
ти пошто је добила обећање да ће бити награђена територијама
Словеније и Хрватске.
Мали народи унутар Савеза служили су за поткусуривање
интереса великих и јаких, што још преовладава у пракси војног
пактовања.
Први светски рат вођен је са циљем да се реше најкрупније
супротности између највећих и најјачих држава света. Искуства
овог рата показују да крај рата, иако победоносан за једну од за-
раћених страна, не значи решавање било ког крупног проблема.
Његов крај уједно је означио и почетак припрема за нови светски
рат који треба да реши оно што није “решио” Први светски рат.
Завршетком Првог светског рата распашће се Аустроугарска
као вештачка творевина, а створиће се нове државе као што су
Југославија, Пољска, Чехословачка, Мађарска и Аустрија.

Ратна 1914. година
У Првом светском рату 1914. година је почетна. То је година у којој
је Аустроугарска извршила агресију на Србију. Агресија је почела
12. августа, а завршила се њеним потпуним поразом 15. децембра
1914 године. За само 125 дана борби, српска војска је прошла пут
од победе у Церској бици, преко операција у Срему, Мачви, Босни,
Гучеву, Мачковом камену, одбрани прилаза Ваљеву и коначно
Колубарској бици, која се завршила 15. децембра, до уласка српске
војске у Београд.
Победа у Церској бици извојевана је само за 13 дана.
Офанзива српске Прве армије у Срему почела је 6. септембра
(дванаест дана после завршетка Церске битке). Офанзива се за-
вршила организованим повлачењем Прве армије од 12. до 14. сеп-
тембра. Ова офанзива трајала је од 7 до 9 дана. Врховна команда
српске војске офанзиву у Срему зауставила је 12. септембра. Ову
офанзиву обележило је страдање Тимочке дивизије I позива.
Уследило је тзв. “друга офанзива” аустроугарске војске на
Србију, позната као “Битка на Дрини”.
Битка на Дрини обухвата операције 5. и 6. аустроугарске ар-
мије од септембра до средине новембра и одбрамбена дејства срп-
ске војске (3, 2. и 1. армије и дејство ужичке војске и црногорске
(санџачке) војске у Босни и касније у одбрани на Дрини и Лиму).
Најчувеније борбе вођене су на планинама Гучеву и Јагодњи. На
Гучеву су борбе трајале 55 дана, а на Јагодњи (Мачковом камену)
9 дана. Друга армија је више од месец дана задржавала 5. аустроу-
гарску армију у борбама кроз Мачву и Поцерину.
Поћорек, командант Балканске војске, после битке на Мачко-
вом камену, зауставио je офанзиву своје 6. армије. Даљу офанзиву
ове армије наредио је месец дана после завршетка борби на Мач-
ковом Kамену. Трећа офанзива аустроугарске војске почела је 24.
октобра. План за ову офанзиву Поћорек је назвао “стратегијском
игром”.
Врховна команда српске војске одлучила је да своје армије
повуче на положаје за непосредну одбрану Ваљева. Ова одлука
донета је током ноћи између 10. и 11. новембра. Током повлачења,
српска војска је задржала јединство фронта. То је приморавало
аустроугарску армију на опрезно наступање.
Битка на Дрини припремила је српску војску за велику победу
на Колубари.
Колубарска битка је вођена од 16. новембра до 15. децембра. То-
ком једномесечних борби, српска војска је до ногу потукла аустро-
угарску балканску војску, и протерала је са територије Србије.
Ова битка је почела после повлачења српске војске са Уба и ваљев-
ских положаја.
Колубарска битка је изведена у две фазе. Дефанзивна фаза из-
вођена је од 16. новембра до 2. децембра (16 дана). Офанзивна фаза
трајала је од 3. до 15. децембра (13 дана). Ова фаза била је кључна
и решавајућа за сва борбена дејства српске војске у 1914. години.

Цртице из ратне 1914. године
Ултиматум Србије је најсрамнији документ који је икада уручен
једној независној држави и због тога се углавном очекивало да ће
га Србија одбити.
Аустроугарска је објавила рат Србији 28. јула. Овог дана први
метак је опалио Стеван Вуковић, каплар 5. пешадијског пука
Дринске дивизије I позива. Метак је погодио пуковника аустро-
угарске јединице који је вршио смотру јединице на којој је саоп-
штио објаву рата Србији.
Врховни командант Балканске војске је фелдмаршал Оскар
Поћорек. Он је и гувернер Босне и Херцеговине. Начелник гене-
ралштаба аустроугарске војске је Конрад фон Хецендорф.
Обојица су операцију на Србију схватили као “ратну троне-
дељну шетњу до Ниша” са задатком да заувек умире “бунтовника”
на Балкану. Веровали су да ће у почетном сукобу разбити легенду
о Кумановској бици и Брегалници.
Аустроугарска је за офанзиву на Србију и Црну Гору мобили-
сала 23 пешадијске и три коњичке дивизије, 18 бригада, део флоте
и Дунавску речну флоту, укупно око 500.000 добро опремљених
војника и око 1.200 артиљеријских оруђа.
Србија је за одбрану од агресије мобилисала око 250.000 војни-
ка оперативне војске, са око 500 артиљеријских оруђа. Црна Гора
је мобилисала 35.000 војника са 65 артиљеријских оруђа.
Церска битка почела је 12. августа, а завршена је победом
српске војске до 25. августа. Победом у Церској бици пропали су
аустроугарски планови да брзо порази српску војску. Победа је
ојачала углед Србије у свету.
На захтев савезника, српска војска (њена Прва армија) извела
је офанзиву преко Саве у Срему, од 6. до 14. септембра. Ова офан-
зива имала је за циљ да олакша напредовање руских снага у Га-
лицији.
Од почетка септембра до средине децембра 1914. године вођене
су борбе које по својој динамичности, упорности и по напорима
и губицима снага спадају у најтеже које су српска и црногорска
војска водиле у току Првог светског рата.
Битка на Дрини трајала је од 6. септембра до 11. новембра 1914.
године. Одигравала се између Церске и Колубарске битке. Реали-
зована је на широком фронту од Земуна до Фоче.
Борбе вођене у операцијама битке на Дрини, по упорности и
губицима, најкрвавије су борбе српске војске у Првом светском
рату, посебно борбе на Гучеву од 8. септембра до 15. новембра и на
Мачковом камену од 16. до 28. цептембра.
Војна дејства у бици на Дрини обухватају офанзивне опера-
ције српских снага у источној Босни које су преузете на захтев
савезника. У садржај војних дејстава у бици на Дрини улазе две
офанзиве аустроугарских снага на Србију, предузете са циљем да
се Србија на почетку рата избаци из строја.
Колубарска битка извођена је од 16. новембра до 15. децембра
1914. године. Завршила се уласком српске војске у Београд.
На фронтовима на северу и северозападу од 3. до 15. децембра
1914. године заробљено је: 323 официра и лекара, 42.215 војника,
три војне музике, четири заставе, 142 тоне различитог калибра,
29 лафета, 386 сандука артиљерије, 71 митраљез, 60.000 пушака,
два аероплана, пет аутомобила, 37 великих санитетских возила,
3500 кола са муницијом и материјалом за инжењерију и санитет-
ске службе, три трезорска сандука, 55 пољских пећи, 45 пољских
кухиња, 184 самара за коње, 4.000 коња
У 1914. години укупно је заробљено: 566 официра и 55.906 вој-
ника. У главни плен спадају: четири заставе, 192 тега, 491 сандука
артиљерије, 86 митраљеза и 70.000 пушака.
У борбама током 1914. године српска војска је запленила 43
заставе аустроугарских јединица, 142 топа, 60.000 пушака, 3.500
кола са муницијом, 52 пољске пекаре, 400 коња, два авиона.