Први светски рат

Када је војвода Путник схватио да помоћ савезника неће сти-
ћи, одлучио се за стратегију “запушавања пукотина”. Други излаз
није постојао.
Српска војска је на почетку Макензенове офанзиве бројала
420.000 људи. По стизању на Косово, бројно стање је спало на
300.000.
Преко Албаније и Црне Горе повлачило се 220.000. У току по-
влачења српска војска је изгубила око 80.000 својих припадника.
Од почетка Макензенове офанзиве, до завршетка повлачења
кроз Албанију српска војска је изгубила око 200.000 људи.

Апели за спас
Регент Александар упутио је апел руском цару Николају Другом:
“С надом да ће се моја војска на јадранском приморју снабдети
и реорганизовати на миру, уз обећану помоћ савезника, превео сам
је преко албанских и црногорских планина. Не нашавши ништа
обећаног овде, она стоји данас пред најжалоснијим свршетком У
том најтежем тренутку ја се обраћам Вашем императорском
величанству, у које сам увек полагао своје последње наде, с молбом
за Вашу високу интервенцију да бих војску спасао од сигурне про-
пасти и да бих је могао у миру припремити за нове нападе који
престоје њој и савезничкој војсци
Ја се надам да ће овај мој апел наћи одзив код Вашег импера-
торског величанства које се увек очински старало за српски народ
и да ће интервенисати код савезника да спасу српску војску од ка-
тастрофе коју није заслужила, а која јој иначе предстоји.
Престолонаследник Александар”

Руски цар престолонаследнику Александру:
“С осећањем бола пратио сам одступање храбре српске војске кроз
Албанију и Црну Гору. Изјављујем Вашем краљевском височанству
моје искрено дивљење пред вештином којом је ваша војска под ва-
шим руководством одолевала свим тешкоћама повлачења, одба-
цујући нападе свуда бројно надмоћнијег напријатеља. Сагласно мо-
јим наредбама, министар иностраних послова је више пута по-
звао савезнике да предузму мере за сигурност морског пута Ја-
дранским морем.
Верујем чврсто да ће се Ваша војска ускоро опоравити од пре-
живелих тешкоћа и поново узети учешћа у борбама са општим
непријатељем.
Победа над њима и воскрс Србије биће Вама и братском срп-
ском народу утеха за све што сте преживели.
Николај Други”

Руски ултиматум Енглезима и Французима, јануара 1916:
“Уколико се српска војска одмах не избави из Албаније, Русија рас-
кида савез са Антантом и склапа сепаратни мир са Немачком.
Николај Други”

Ратна 1916. година
У Драчу је 6. јануара 1916. године почела евакуација за Бизерту.
Текла је споро. Укупно је евакуисано 12.000 војника. Међу њима
је комплетна Шумадијска дивизија II позива.
Послат је захтев престолонаследника Александра и српске вла-
де да се обустави транспорт у Бизерту и да се преусмери на Крф.
Прелаз преко Албаније у новембру и децембру 1915. године
представљао је пакао за српску војску. Пређени пут поплочан је
људским лешевима, остацима коња и волова и небројаним ору-
ђима и другим материјалним средствима. Прикупљање на Крфу
трајало је месецима. Крф је постао острво спаса.
Стање српске војске било је такво да су неке дивизије обра-
зовале формацијске јединице од војника који су били неспособ-
ни за редовне воничке дужности. Тако је Моравска дивизија I
позива образовала “Чету изнемоглих војника”. Заступник коман-
данта Ђуро Докић је, 7. јануара 1916. године, упутио акт којим се
дају упутства за образовање “Чете изнемоглих војника”. Садржај
акта је гласио: “Према наређењу команданта трупа нове области,
од свију војника оглашених лекарским прегледима изнемоглима
за марш (а не болеснима) образоваће се чета са називом “Чета
изнемоглих војника Моравске дивизије I позива”. За командира
ове чете доћи ће 2. пук, куда се имају упутити сви такви војници
данас до 12 часова у подне. Војници да понесу са собом и списак
са назначењем: назив јединице из које су; име и презиме и место
рођења. Ова чета биће пребачена у Валону лађом”.
(П-6, К-512; Ф-1, 9. 71).
После повлачења српске војске преко Албаније и Црне Горе
на Крфу је прикупљено 140.000 људи, а у Северној Африци 10.000
регрута.
За реорганизацију се рачунало са 115.000 бораца смештених
на Крфу.
19. фебруара 1916. године наређено је да се споје дивизије I и II
позива. Формирано је шест пешадијских дивизија и једна коњич-
ка. Нова Дринска дивизија формирана је од ранијих Дринских
дивизија I и II позива. У новој Дринској дивизији формиран је
Дрински пук III позива са три батаљона од по четири чете. На
наведен начин формиране су и друге пешадијске дивизије.

Свака новоформирана дивизија имала је: дивизијски штаб, две
пешадијске бригаде са по два пука. Сваки пук је у свом саставу
имао по три батаљона, а батаљон по четири чете и митраљеска
одељења са по четири митраљеза.
Чете у батаљонима бројале су по 200 војника. Свака дивизија
имала је још по један коњички ескадром, један артиљеријски пук
од три дивизиона, један хаубички дивизион, команду дивизијске
инжењерије, један пионирски полубатаљон, један лаки мостовни
трен и телефонско одељење. Интендантске јединице чиниле су:
пекарска чета, месарско одељење и занатска чета; санитетске је-
динице чиниле су чета болничара, три амбуланте, две пољске бол-
нице, једно завојиште и једна покретна болница; колонску комору
чинила је муницијска колона, профијантска колона и санитетска
колона.
Дивизије су укупно бројале по око 20.000 војника. Образова-
на су два добровољачка одреда.
Командант српске војске био је престолонаследник Алексан-
дар Карађорђевић, а начелник штаба Врховне команде генерал
Петар Бојовић. Српску војску чине 1, 2. и 3. армија.
Врховна команда је на Крфу, у склопу трансформације српске
војске, наредила да се од прикупљених обавезника последње од-
бране стараца у свакој армији формира по један батаљон од по
четири чете.

Образовање Солунског фронта
Солунски фронт означава линију борбених активности између
савезника и Централних сила од октобра 1916. до октобра 1918.
године на територији Грчке и Албаније, на потезу Орфански
залив – Јонско море. Све до половине 1916. године савезници су
утврђивали линију Орфански залив – језеро Волви – Ајаванти
– Догаџи – Кајали.
Велика Немачка офанзива на западном фронту почела је 21.
фебруара 1916. године. То је био разлог да савезници на Солунском
фронту вежу немачке снаге.
Пребацивање српске војске на Солунски фронт почело је 12.
априла, а завршено је 21. маја 1916. године. Пребацивање је вршено
бродовима. На Солунском фронту положаје је запосео Доброво-
љачки одред Војина Поповића. Током 1916. године вођено је не-
колико битака на Солунском фронту. Граничевска битка вођена
је од 12. до 16. септембра; битка за Кајмакчалан и планину Ниџе
вођена је од августа до краја новембра, уз ослобођење Битоља.
Српска војска је на Солунском фронту затекла четири фран-
цуске и пет британских дивизија. У августу је на Солунски фронт
стигла једна италијанска дивизија, а потом и једна руска брига-
да. Почетком августа 1916. године на Солунском фронту је било
128.000 француских, 119.000 британских и око 123.000 српских
војника и официра.
Оснивање Солунског фронта било је у функцији конкретног
притиска на неутралне балканске земље (Румунију и Грчку) да се
прикључе страни савезника.
До половине марта 1916. године савезници су изградили утвр-
ђење на Солунском фронту. Српске снаге формиране су у три
армије са шест пешадијских и једном коњичком дивизијом. Ове
снаге пристизале су од 21. јуна до 5. августа 1916. године. Снаге не-
пријатеља чинило је девет бугарских, три аустроугарске и две не-
мачке дивизије.
Војно-политичку ситуацију карактерисала је непоузданост
грчке владе, која је прогласила неутралност, али није крила сим-