Британска историја о Дражи и Брозу

визију да је хрватска авијација тога дана бомбардовала пет чет-
ничких положаја у овој области. Иначе, четници су бомбардовани
сваког ведрог дана, па су због тога нападали када је облачно.
У 17,20, 13. октобра, Оперативно одељење 369. дивизије обавеш-
тава Команду 15. брдског корпуса: “Јачи четнички напад бацачима
граната и топовима 105 мм на Јабучко седло, Месиће и Рогатицу.
Рогатица нападнута са свих страна. Дивизија се помера на линију
Пале, Мокро, Соколац. Трећи батаљон у повлачењу ка Реновици,
Прачи. Посада Рогатице има наређење да се пробије према Сокол-
цу, Мокром. ”
У 9 сати и 15 минута, 14. октобра, 3. батаљон је јавио о повлаче-
њу домобрана. “Домобрани имају заповест да марширају према
Палама. Хрватски батаљони се више не држе”, јављао је 3. батаљон,
на што је Команда 369. дивизије наредила: “Неопходно је да се
отпор појача. У крајњем случају стрељати Хрвате који се повлаче.”
Истог дана у 13 и 20 донета је коначна одлука о повлачењу, у
виду саопштења 3. хрватског корпуса: “Због јаког четничког при-
тиска на Рогатицу, наређено је повлачење посаде из Рогатице на
линију Соколац-Мокро-Пале”.
Била је то последња одбрана Сарајева.
Десетог октобра, у 12 сати и 15 минута, Оперативно одељење
369. дивизије први пут упозорава Команду 15. корпуса и на могу-
ћност избијања четничког устанка у самом Сарајеву: “Неопходно
хитно довођење снага у подручје источно од Сарајева. Немогуће
повлачење батаљона Б посебног пука 1, као и појединих јединица
из Сарајева, јер сваког часа може да избије четнички устанак у
овом подручју и у Сарајеву.”
Оперативно одељење 369. дивизије у извештају послатом 14.
октобра у 18:40 први пут описује пун круг четничког обруча око
Сарајева:
“Врло јаке снаге четничких банди у линији Кула-Прача источ-
но од Сарајева, да би после припајања 1. босанског четничког кор-
пуса северно, јужно и западно од Сарајева (Високо), четници осво-
јили град… 92. пук и СС батаљон још нису ту… Молимо прецизно
наређење за 92. пук и убрзано довлачење трупа у Сарајево да би
одбили четнике.”
Највећу активност четника у области Сарајева, али и на обо-
дима града, немачка документа бележе 21. октобара 1943. “У 05,20
уз помоћ оклопног воза одбијен четнички напад на Стамболиће”,
гласи први из серије извештаја. Четници затим освајају коту 1.037,
у области Витеза. Чета Немаца “продрла” је из Галеша на северо-
исток, али је “код коте 914 нападнута са свих страна”. Успела је да
се пробије до Витеза. “'Према јављању разбијених домобрана, у
Сјетлини 2-300 четника”, пише у ратном дневнику 369. дивизије.
“21. октобра увече запаљена и нападнута база Прачко врело, осим
тога чуло се пуцање из пушкомитраљеза и минобацача”, гласио је
извештај 1. ловачког пука. “Подбуковицу заузело 3-400 четника”,
јавио је 3. хрватски корпус. У Подбуковици су се налазили делови
1. усташке бригаде. У 19 сати 100 четника напада делове 1. усташ-
ке бригаде у Поховцу. Четничка артиљерија гађала је положаје 1.
усташке бригаде на Соклоцу из правца југ-југоисток. Око 22 сата
четници су напали железничке станице Илијаш и Вогошћа, севе-
розападно од Сарајева, као и Семизовац.

12.
Када се мало пажљивије прочитају британска документа о борба-
ма партизана, уочава се да су то по правилу одбрамбене борбе и
одступања пред Немцима. У британским извештајима не помиње
се ниједан град, нити село, које су партизани заузели од Немца.
Не помињу се ни у немачким документима.
Чак ни у комунистичким.
Јер нису постојали.
Обратно, британска и четничка документа помињу низ места
које су четници борбом освојили од Немаца. И уопште, говоре о
офанзиви четника против осовинских трупа. У ово доба, та офан-
зива се у правцу север-југ омеђује Зворником, Златибором, При-
јепољем и јадранским залеђем источно од Дубровника, а у правцу
исток-запад од ове линије до надомак Сарајева. Крипсовим реч-
ником, то је половина Швајцарске.
Међутим, суштина приче је опет на другој страни. До ње се до-
лази одговором на питање: шта су тада радили партизани? Кога
су они нападали?
Четнике, наравно.
Све мобилне јединице које су им стајале на располагању – око
9.000 бораца – они су послали да с леђа нападну четнике у нападу
на Сарајево. Тако су осовинске формације у Сарајеву спашене.
Апсолутно без додира са стварним дешавањима на терену,
Крипс наставља:
“Примљено је више извештаја о четничкој колаборацији, од ко-
јих је најзначајнији цео текст споразума који је потписао један од
Михаиловићевих главних команданата, Лукавчевић, и немачки
командант Југоистока. Лукавчевић је пристао на прекид непри-
јатељстава на његовој зони јужне Србије, и на заједничке акције
против партизана под немачком конторлом. Копија целог спора-
зума је послата Черчилу.”
Дуга је ово прича, детаљно сам је образложио у четвртом тому
књиге “Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког
покрета”. Укратко: споразума није било. Измислили су их Немци,
као вид психолошког рата. Летке са текстовима тих споразума њи-
хови авиони избацивали су широм Србије. Углавном, што се Кри-
пса тиче, на овом моменту довољна је напомена да Черчилу нису по-
слате копије докумената о везама партизана са Немцима и усташама.
Крипс потом описује расплет:
“Маклејн је направио свој извештај за министра спољних по-
слова Ентони Идна, 7. новембра 1943.
Маклејн је препоручио потпуну подршку партизанима, што је
је било гледиште Војно-обавештајне службе већ неколико недеља
као и вероватно СИС-а већ неко време. Начелник генералштаба је