Британска историја о Дражи и Брозу

остваре Хитлерови циљеви. Транскрипти Авбера и Вермахта су
се односили на тешке борбе и понављана бомбардовања парти-
зана. Битка је била завршена до 14. јуна 1943, али је убрзо постало
јасно из транскрипата да је још једном значајна група партизана
избегла и да је Тито давао наређења да се растуре и да се опет при-
купе у области Ливна.
Пресретнути и дешифровани Леров извештај од 22. јуна 1943,
послат немачкој Врховној команди, говори да је 583 немачких
војника и 7.489 партизана погинуло, уз вероватноћу да су парти-
зани изгубили још 4.000 људи. Четнички губици су процењени
на 17 погинулих и скоро 4.000 заробљених. Контраст између два
покрета отпора био је јак.”
Поред свих недаћа, на овом месту наступају и невоље са пре-
водом. Наиме, Лер није писао о вероватноћи, већ се, као и у оста-
лим извештајима, говорило о броју избројаних лешева и о додат-
ним процењеним губицима. Немци су током Операције “Шварц”'
избројали 7.489 убијених партизана, а даље нису смели да броје,
бојећи се заразе од пегавог тифуса. Када се упореде разни извори,
види се да они нису бројали управо поубијане партизанске рање-
нике и болеснике, којих је било око 4.000. Лер је после рата осуђен
на смрт у Београду, а као најтежи злочин стављено му је на терет
ово убијање рањеника и болесника.
Британским дешифрантима су по правилу промицали пода-
ци о цифрама, па тако ни овом приликом нису открили ону нај-
важнију: колико партизана је уопште остало? Колико је бројала
та “значајна група”?
Бројала је свега око 4.500 партизана. Према њиховим докумен-
тима, у целој земљи лета 1943. године било је око 25.000 партиза-
на. Цифра се поклапа са податком који је имала америчка обавеш-
тајна служба. Како Американаца није било у Југославији, логична
је претпоставка да су то њима тајно саопштили Британци, док су
јавно говорили о 200.000 партизана.
Не коментаришући апсурд да се партизанима и превелики
губици узимају као врлина, а четницима мали губици као мана,
Крипс у наставку преноси закључак Ратног кабинета да “као нај-
јачи антиосовински елемент ван Србије, партизани заслужују нај-
јачу подршку. ”
Овакав закључак није у складу са стварним цифрама о бројном
стању партизана и четника, док његова конструкција – најјачи ван
Србије! – повлачи низ питања.
Зашто, дакле, најјачи ван Србије?
Зашто не најјачи ван Хрватске? Зашто тог не подржати?
Зар Србија није стратешки најважнија област?
Зар Срби нису традиционални савезници Британаца?
Зашто Србијом називати “Недићеву Србију”, а не предратну
Србију, тј. српске бановине?
Зар све ово не открива форсирање не само комуниста, већ и
Хрвата преко комуниста, на штету Срба?
С ким је, уопште, Британија била у ратном стању: са Независном
Државом Хрватском, или са Србијом, ма шта под њом подразумевала?
Из лета 1943. године карактеристична је и ова Крипсова рече-
ница: “Док Черчил није коначно одлучио да ли да повуче подрш-
ку од четника, било је јасно да је заузео курс да омогући партиза-
нима максималну подршку без обзира на политичке последице
за послератну Југославију”.

9.
Из доба уочи капитулације Италије, септембра 1943, најпре се из-
дваја ова реченица: “Неки четници, видевши како ветар дува, тра-
жили су да сарађују са Немцима. Пресретнут је детаљан извештај
др Баукса о преговорима које је имао са четничким вођом у Хер-
цеговини Јевђевићем, који је нудио да распореди 5.000–6.000 чет-
ника за сарадњу са Немцима против партизана.”
Војвода Јевђевић се од јуна 1943. до капитулације Италије на-
лазио у италијанском заробљеништву, у Риму, и до краја рата није
се враћао у Херцеговину.
Занимљиво је да Крипс не уочава да се следеће две његове рече-
нице своде на исто.
Ова реченица: “У међувремену, почетком јула 1943, дешифро-
вана је порука од Димитрова Титу, у којој га саветује да чува снаге
за будућу одлучујућу борбу – јасан знак да је Коминтерна контро-
лисала партизане”.
И ова: “Извештај Зихерхајтсдинста потврдио је оно што су Бри-
танци знали из својих обавештајних служби, да Михаиловић неће
кренути у акцију док, ако и када, савезници не нападну Балкан”.
Дакле, своде се на то да и једни и други чувају снаге за међу-
собни сукоб.
Међутим, неко је ипак одступио од овога. Према Крипсу, то су
разуме се били партизани. Он најпре не каже да су се заједно са
Италијанима у области Дубровника против Немаца борили и чет-
ници. Штавише, да су они заједно успели да створе мостобран на
Јадрану, надајући се искрцавању Западних савезника. Затим наставља:
“Транскрипти такође разоткривају активности покрета отпо-
ра. Партизани су заузели Сплит од Италијана запленивши велике
количине наоружања и опреме и њима су се прикључили многи
Италијани… Али транскрипти су такође открили да су се Немци
углавном бавили са италијанским проблемом до средине октобра,
када је извештај открио да је преко 10.000 официра и четврт мили-
она људи било склоњено из Југославије. Није било извештаја о чет-
ничким активностима. Британци су знали из извештаја својих
официра за везу да је Михаиловић рекао својим људима да не вр-
ше саботаже или да не нападају Немце…
Маклејн је стигао да се придружи Дикину 18. септембра 1943.
Крајем септембра Талбот Рајс је припремио детаљну процену.
Потврдио је да је било само изоловане антинемачке активности
Михаиловића, али да су ‘јунаци тог времена несумњиво партиза-