Британска историја о Дражи и Брозу

ни᾿, који су заузели велике делове обале. Рекао је да су партизани
успешно понизили Немце и да ‘њихови војни напори заслужују
сву подршку коју им можемо дати᾿. Черчил је још увек био веома
заинтересован за догађаје у Југославији. Један од транскрипата ко-
ји му је послат од немачког команданта Југоистока односио се на
‘насилан и јак отпор комунистичких банди᾿…
Крајем октобра Черчилу је послата нова процена од МИ-3б,
која га је детаљно саветовала о ситуацији, закључивши ‘да су пар-
тизани били у стању да преузму иницијативу практично у целој
Југославији᾿. Михаиловић није поменут осим чињенице да су у
ЦГ-у неки од његових следбеника дезертирали партизанима као
‘активнијем телу᾿.”
Неупућени Крипсов читалац свакако би закључио да су парти-
зани водили крваве борбе за Сплит. Можда би чак дошао у дилему:
зашто су те борбе вођене, када су Италијани положили оружје?
Десило се, дакле, управо то: Италијани су капитулирали и пар-
тизани су ушли у Сплит без испаљеног метка.
А зашто су Италијани дали оружје и опрему партизанима?
Из крајње једноставног разлога: то су им наредили Британци,
док су им саопштавали услове капитулације.
А шта се крије иза еуфемизама “велике количине наоружања”
и прикључење “многих Италијана” партизанима?
У немачким документима они не постоје. Напротив, Немци су
извештавали да су успешно обавили посао око разоружања Итали-
јана, што се види и по броју италијанских војника и официра “скло-
њених” из Југославије.
Суштина приче поново је измакла Крипсу. План није био да се
Италијани склоне – прецизније речено, то је био план Немаца – већ
да остану и да ступе у борбу против Хитлера. То су сами Итали-
јани предложили Британцима, именујући генерала Михаиловића
као свог новог саборца. У том моменту, изгледало је да ће Михаило-
вићева игра са легализованим четницима донети велике плодове.
Италијана и четника било је 400.000, много више него Немаца.
Балкан је могао да се ослободи већ крајем 1943, са симболичним
савезничким искрцавањем.
Али, Италијанима није било ни на крај памети да се ставе под
команду комуниста и зато су бојкотовали британску наредбу.

10.
Ове Крипсове речи су антологијске и морају се поновити:
“Није било извештаја о четничким активностима. Британци су
знали из извештаја својих официра за везу да је Михаиловић ре-
као својим људима да не врше саботаже или да не нападају Немце…”
Прво, Британци из Михаиловићевог штаба јавили су супротно
од овога, управо овако:
“12–13. септембра: Пошто је примио вест о предаји ђенерала Ба-
доља (после савезничке инвазије Италије 3. септембра 1943), ђене-
рал Михаиловић је преко радија наредио свим својим командан-
тима да свуда нападну немачке и италијанске окупационе снаге,
верујући да инвазија није далеко. Сведок лично прочитао многа
од тих наређења пре него што су послата.”
А сведок је био пуковник Бејли, особа крајње ненаклоњена
Михаиловићу.
Друго, у овом периоду, британски официри, којих је у Михаи-
ловићевим јединицама било преко 50, послали су стотине извеш-
таја о борбама четника против осовинских формација. Пуков-
ник Бејли је известио да су приликом ослобађања Пријепоља од
Немаца, 12. септембра, четници убили “преко 200 Немаца”. Истог
дана, Британци су известили своју команду у Каиру да је један
одред четника савладао делове 118. немачке дивизије који су поку-
шавали да разоружају Италијане у Прибоју. О борбама за Зворник
британска војна мисија обавестила је Каиро следећом депешом:
“Од Рапира (174): 17. септембра Михаиловићеве снаге отеле од
Хуна (шифра за Немце – прим. аут) Зворник и одбиле све против-
нападе. Робин.”
Британска војна мисија јавила је Каиру 29. септембра: “Завр-
шили уништење четири моста за 15 сати, код Мокре Горе јавља
Викс. Бр. један мост три појединачна лука, један троструки лук,
сви обложени челиком. Два покушаја да се воз избаци из шина у
тунелу неуспела, воз прескочио празнине. ”
Нешто касније, 3. октобра, британска мисија јавља да су Нем-
ци због ове акције “покупили 200 талаца у Ужицу”. Већ 5. октобра
британски официри послали су телеграм својој команди о новој
акцији четника, у коме пише да је пруга код Добруна “уништена
на много места” и да су Немци “за сада дигли руке од сваке поми-
сли употребе линије између Ужица и Сарајева”.
Ево још десетак насумично узетих британских извештаја са
лица места:
“23. септембар: Од Рапира (тачка 20): 23. септ. Михаиловић уни-
штава воз пун Хуна и експлозива у тунелу 20 км источно од Пећи.
Воз искочио из шина у тунелу Ное (?) Милс (?).
26–27. септембра: Од Анђелике (89): Шеф станице Митровица
доставља следеће саботаже. А. Судар возова Вучитрн 19:45 сати 26.
септ. бр. 4876. (?) Осам вагона уништено, укључујући два са бензи-
ном који експлодирали. 29 Хуна сада у болници у Митровици. Б.
Један вагон искочио из шина Звечан 27 септ. В. 2 км пруге униш-
тено на 30 км северно од Рашке, пруга НП (?) (неупотребљива?)
48 сати.
1. октобар: Од Анђелике (95): Следеће припремио шеф стани-
це Митровица 4:30 сат. првог окт. Вучитрн. Судар између воза
5874 преносећи угаљ за Салунар (?), и воза 4851 превозећи заро-
бљенике у Београд. Обе локом, седам вагона, потпуно уништено,
линија прекинута за 14 сати. Филд.
Од Енамела (84): 1. октобра четници извршили успешан пре-
пад на Немце између Планинца (Планиница код Бољевца – прим.
М.С.) и Лесков (Лесковац код Зајечара – прим. М.С.) отпр. 15 кило-
метара од Зајечара. Доцније Немци добили бугарско појачање из
Зајечара а четници се повукли; немачки губици 20, један бугар-