Милош Тимотијевић
Комунизам као нова религија
“[...] ми голобради дечаци – ми смо први спознали најдубљу
и најтрагичнију истину стару хиљаду година: све кошмарно зло
наше епохе резултат је оваплоћења најсветлијих идеала
човечанства. И ово откриће код нас је изазвало
мучнину за читав живот”.
(Александар Зиновјев, Полет наше младости)
По много чему комунизам је био псеудорелигија са чврстом органи-
зационом формом, симболима, ритуалима, универзалистичким
тежњама и насиљем као методом за ширењем учења. Култ учи-
теља научног социјализма, “свете књиге”, аскете и мученици, ве-
ликодостојници и непријатељи (оличење “апсолутног зла”), на-
ликују на структуру и елементе старе религије. Читав тај сплет
симбола, заначења и порука обликовао је свет многих генераци-
ја комуниста, који су исповедали истинску “ортодоксију” свог
новог учења, спремни да прогнају и униште оне који нису хтели
да прихвате њихову “истину”.
Религија и религиозност
Религија је један од константних људских облика понашања и
организовања. Може се посматрати као свако веровање у апсо-
лутну и мистичну моћ од које човек зависи и која контролише ње-
гов живот и смрт, али на коју истовремено може утицати, ако се
понаша на тачно одређене начине. Човек своја искуства с том мо-
ћи може да изражава на различите начине, на когнитивном, емо-
ционалном, практичном и мистичном нивоу, односно у облику
учења, обреда, заједнице верника или харизматске личности. На
тај начин он стиче посебна искуства с моћи коју поштује, што
заједно са изражавањем унутрашњих сазнања за њега има одре-
ђено значење. Такво значење битно је и за заједницу, јер би без
тога њен живот, као и живот појединца, изгледао другачије. Де-
финисање религије као веровање у апсолутну мистичну моћ, је-
динственој по својој суштини, а различитој по својим облицима
и именима, а не само као веровање у Бога, односно натприродно,
свето, надчулно, шире је одређење ове појаве, јер многа веровања
у себи немају појам Бога. 1
Религија подразумева постојање религиозности, која је један
од основних унутрашњих осећаја сваког бића. Ако би се тражило
најсажетије одређење религиозности, онда се дефиниција своди
на човеков индивидуални став о вери и Богу, са сазнајном, емо-
тивном и акцијском потком. Религиозност је субјективни дожив-
___________________________________________________________________________
1
Đuro Šušnjić, “Religija”, Sociološki rečnik, ur. Aljoša Mimica, Marija
Bogdanović (Beograd: Zavod za udžbenike, 2007), str. 489.
Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ]

Коментари