О аутокефалности као принципу западних цркава

земљи, биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи,
биће раздријешено на небу.” Према предању, које признају све
цркве осим протестантских, апостоли су рукоположењем одређи-
вали епископе као своје наследнике, уједно им преносећи и власт
кључева. То је такозвано апостолско наслеђивање, апостолско
прејемство (successio apostolica).
Да би се сада установило првенство (примат)  римских папа над
осталим епископима, у Риму је једнако конструисана доктрина о
примату апостола Петра над осталим апостолима. Петар јест’, до-
душе, био најстарији и Господу најближи апостол; а каткада се Гос-
поду и обраћао у име осталих апостола. После одласка Христова,
Петар предњачи у ширењу хришћанства и њега у том погледу ба-
ца у засенак само апостол Павле, о коме Господ у утвари говори
Ананији: “Иди, јер ми је он суд (оруђе)  изабрани да изнесе име моје
пред незнабошце и цареве и синове Израелове.” Петар запада и
у дубоке слабости. Баш њему Господ упућује, намах после похва-
ле (“Ти си Петар…”), страшан прекор: “Иди од мене, сотоно; ти си
ми саблазан; јер не мислиш што је Божије него људско”.

Господ Исус изричито не допушта неједнакост међу апосто-
лима, заснивајући на тај начин и начело саборности у управи Црк-
вом. Ево шта каже Јеванђеље (по Матеју, 18, 1-4): “У тај час прис-
тупише ученици к Исусу говорећи: Ко је дакле највећи у царству
небескоме? И дозва Исус дијете, и постави га међу њих. И рече им:
Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као дјеца, не-
ћете ући у царство небеско. Који се дакле понизи као дијете ово,
онај је највећи у царству небескоме.” Опет, мати апостолâ Јакова
и Јована, синова Заведејевих, замоли Га заједно са њима да у цар-
ству небескоме та двојица седе један с његове десне, а други с леве
стране. Чувши то, остали апостоли расрдише се на та два брата.
Јеванђеље (по Матеју, 20, 25-27) даље каже: “А Исус дозвавши их
рече: Знајте да кнезови народни заповиједају народу, и поглавари
управљају њим. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да
буде већи међу вама, да вам служи. И који хоће међу вама да буде
први, да вам буде слуга.” Исто се питање, напокон, поставило и на
тајној вечери. А поче и препирање међу њима који би се сматрао
међу њима да је највећи. А он им рече: “Цареви народни владају
народом, а који њим управљају зову се добротвори. Али ви немајте
тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који
је као старјешина нека буде као слуга. Јер који је већи, који сједи
за трпезом или који служи? Није ли онај који сједи за трпезом? А
ја сам међу вама као слуга.”
Да је апостол Петар имао какав примат над осталим апосто-
лима, он би га и вршио. Но, о томе у Светом писму нема ни говора.
По Светоме писму, величина и значај апостолата још никако не
значи и величину власти, пошто би у супротном случају највећу
власт имао апостол Павле. На Апостолскоме сабору у Јерусалиму