Порекло и значење етнонима Србин

Постоје најзад и нека општенародна, легендарна тумачења. Та-
ко у Белоруса, по предању, назив Сјарб, Сорб има значење: множи-
на, снага народа. Великоруси верују да Срб значи: здрав, јуначан,
силан, а у Лужичана постоји верзија истог етнонима – Сораб, уз емо-
тивно, суперпатриотско тумачење: најлепши, најбогатији, најум-
нији. Украјинци, као народ који је одувек склон Србима, верују да
Србин значи господин, а Арапи и Халдејци препознају у том етно-
ниму слободног човека,  јунака.
Једну од псеудонаучних теза, заиста осенчену страхом, или пак
мржњом према Србима, смислио је византијски цар Порфироге-
нит, или писци који су се потписали.његовим именом. По тој те-
зи, етноним Србин је дошао од латинског, општег назива servus са
значењем: роб, слуга. На тај општи, римски назив за роба, као на
модел за етноним Серб, цинично се позивају неки острашћени хр-
ватски писци.

Но, док се то чинило, уз оптерећење дневном политиком, упра-
во се превиђало како баш појава тог општег назива у актуелном
језику робовласничког Рима представља изванредан доказ о пра-
европском пореклу и континуираном присуству Срба у Европи
(Балкан). Она доказује и српски исконски, блиски контакт са апе-
нинским Латима и Римом. То је изванредно важно и  за веома ра-
ну појаву овог назива на тлу данашње Италије, уз примере као
што је текст у Николе Томазеа. Овај италијански филозоф, фило-
лог и песник, у предговору за своју збирку “Canti popolari toscani,
carsi, illirici” из 1642, каже: “Име Срба је старије од римских гра-
дњи!” Свакако, он мисли на старост тог етнонима на Апенинском
полуострву.
Етноним Србин добија опште значење “роб” тек на размеђи
старог и новог века. Ново значење добија у време римских осваја-
ња Балкана, као последицу такозваних Далматских и Илирских
ратова (3.век с.е. до 1.века н.е.), те довођења у Рим бројних робо-
ва – Срба, припадника моћног, архаичног илирског народа. Сас-
вим очекивано, етноним Серб добио је у римском царству пејора-
тивну конотацију “роб” и потом “слуга”, што је само последица
историјских околности. Као робови, довођени су и припадници
других илирских племена, али, како се чини, у не тако великом
броју као Срби, те је тако превагнула употреба општег имена за
роба: Серб или Серв. У том случају, намеће се закључак да су Срби
најбројнији међу Илирима. Али, у неким другим, хипотетичким
историјским околностима, да су, рецимо, Трибали (Србали) били
победници и располагали са стотинама хиљада ромејских или
римских робова, општи назив за роба гласио би: “ромеј” или
“роман”.