Порекло и значење етнонима Србин

Тако Ђуро Даничић, српски филолог, неочекивано за српске на-
учнике његовог времена (19.век), користи индоевропски еталон –
санскрт, надајући се изворном значењу етнонима Срб у том нај-
старијем живом језику. Као свој избор он наводи реч “сахрб” – гла-
гол са значењем: бранити, штитити. Дакле, по њему, назив Срб-
ин би имао значење: бранитељ, заштитник свог рода. То је било
веома племенито од Ђ. Даничића, али, рекао бих, има тек далеку
и посредну  сродност са правим извором и правим значењем.
Јосип Шафарик већ је много даље од циља, када, и не позива-
јући се на  аријске изворе, узима ослонац на фонемски сродном, грч-
ком придеву: “спорои”, са значењем: расути, расејани. Уствари, то
је била идеја грчког аналисте Прокопија, јеr je само он тако  име-
новао Србе.

У исто време Шафарик држи како су неки други етноними
(Сјурб, Сјарб, Сјарвин, Себр, Себрин, Севр, Сибрин, Сервин и
Срб(ин)и остали) само деривати од једног истог, али непознатог,
изворног назива и етимона, што је већ сасвим коректно, али има
значај општег упута будућем истраживачу, а не достигнутог циља.
Руски научник Вељтман, без помоћи санксрта, био је много
ближи циљу са својом више интуитивном спекулацијом него на-
учном анализом података. По њему, етноним Срб има значење вој-
ник, храбар човек, што је познија, значењска  деривација из прво-
битног облика. Он није тако далеко од изворног, али су му извор-
ни облик и значење још увек недоступни.
Анонимни немачки ранохришћански писци, као и Географ Ба-
варски, имају заједнички став у вези етнонима Seruitani, али га
етимолошки не објашњавају. То не чини ни угледни хрватски исто-
ричар из 17. века Иван Лучић, који ипак упозорава да су Грци, ра-
ди лакшег изговора, деформисали некакав изворни етноним у
Серблои и Сербулиани.
У Плинија Стaријег (1.век н.е.) налазимо, без семантичких обја-
шњења, назив Serbi, док се у неких познијих Латина нађу и називи:
Soribi, Servi, Serviani. Епископ Никета Ремезијански (4.век н.е.),
црквени ауторитет који је службено извештавао о покрштавању
преосталих Срба пагана негде око Ниша, сматра да су Срби за-
право Трибали, а и у неким познијим грчким изворима стоји исто
тако. Међутим, ово не објашњава етимологију имена, посебно
када се зна да је и назив Тribali, (такође и Тribuli, код Птолемеја)
неуспешна, грчка транскрипција.
Стари српски историчар, архимандрит Јован Рајић, нема пре-
чишћену визију и предлаже више извора за име Срб уз методолош-
ку грешку, јер, када очито узима позне изведенице за извор тог
етнонима, доводи нас у недоумицу. Он наводи варијације Хуноса-
бири и Сербати (Сармати) и везује их одмах за хидроним Сер-
бица у Месопотамији.