Порекло и значење етнонима Србин

Много је познијег порекла рано-средњовековни етноним Sclavus
(Словен, Славен), који се на Медитерану јавља тек од 5. века, а
потом се  истим поводом јавља у латинском, али као ромејска
верзија sermo, као уопштени назив са значењем роб.

У италијанском колоквијалном говору – дијалекту којим се и данас
говори око Венеције, још увек постоји етноним Склав, понешто
извитоперен у Sciavone (као у:  riva Sciavoni, Veneto). Реч је о многим
словенским робовима, који су, након појаве словенских племена,
као заробљеници, градили Венецију на пободеном, дрвеном кољу,
с обзиром да су и иначе били тако вешти дрводељству и градњи со-
јеничарских насеља.
Неуспешни покушаји, или песимистички закључци претход-
них тумача српског имена, управо су ми добродошли, јер указују на
могуће грешке у  истраживању. Поучен тим, за ову прилику ода-
брао сам  сасвим други и, надам се, успешнији пут.
Најзад, на  тешком путу до истине, наводимо у сасвим другом
светлу како само најстарија, римска традиција третира српски ет-
ноним. Још док су етрурски (рашански) племеници имали најве-
ћи углед  у тек основаном краљевству, и то као суоснивачи Рима,
четврти римски краљ, који је био рашанског порекла, носио је пле-
менито име Servie (S.Tul ie, 6. век п.н.е.). Свакако да једном римс-
ком краљу није дато ропско име. Напротив, то је његово најиста-
кнутије, национално име, попут нашег Србе, Србина, Србољуба
или Југослава, или пак италијанског имена Итало. Па ни то није
ни пола доказа од те врсте. Један од чувених римских војсковођа
је такође носио име Servie, и то управо онај који је дао главни до-
принос поразу Спратаковом у бици код Kапуе – 71. године п.н.е.
Отприлике у то време и једна римска патрицијка, забележена као
посебно угледна римска матрона, носила је име Servia, што се, сас-
вим оправдано, кроз међуроманску транскрипцију данас чита и
разуме као Сербија, или, како би је сад назвали, Србина. Такође
се један потоњи, веома познати, римски законодавац звао Servilie
Rul (63/64.г. п.н.е.). Његово име је, у међуроманској транскрипцији,
најближе изворном облику архаичног етнонима Сербал, а такође
и Сервил, као именичног облика који је већ ишчезао, али који ко-
ректно сведочи о насталој промени форме и семантике етнонима
Срб у потоњи општи назив слуга и придев послушан – сервилан
(serville на француском језику), облика за који, иначе, сматрамо ту-
ђицом у нашем језику. Овде се наслућује и преузимање иновације
тог етнонима, посредством грчких аналиста, преко грчке транс-
крипције и превода: Трибал. Речени придев, који очито води по-
рекло од социолошког појма servus – роб, слуга, данас садржи и по-
знија, изведена, погрдна значење: улагивачки, ропски, слугански.