Порекло и значење етнонима Србин

На другој путањи (или боље, на језичкој “странпутици”), која
води од истог, санскртског етимона (сар), српски, општи назив за
пољопривредну алатку “срп” изведен је из индоевропског назива
серпа  (змија), можда путем асоцијације на повијено, издужено, вит-
ко тело змије, баш као и појам серпентина. Овај  асоцијативни
начин стварања језичких деривата уобичајен је од искона.
Имамо за тај процес и подесне обрнуте примере. На исти на-
чин су, по локалној легенди забележеној у Рађевини (Осечина), не-
какве велике змије, дуге попут стабла конопље, називане “коноп-
љарке”, а неки други, такође велики рептили у Средњој Америци,
названи су змије “копљарке”. У оба случаја очита је асоцијација на
опружено тело велике змије, чија шиљаста глава уме да зада смрт-
ни ударац. Побочни језички процес, који је од серпа (змија) водио
ка појму серп (срп), потврђује се као идентичан, асоцијативни пут
у још једном индоевропском језику – у француском.
У Ларусовом енциклопедијском речнику, назив једног вртлар-
ског, српастог инструмента (косира), изводи се посредно, преко ла-
тинског (уз занемаривање најдубље изворности у санскрту). Тамо
се наводи:  la serpe (женски род), изведен од  sarpere (Instrument
lame recouble'e, pour couper du bois). Такође стоји и la serpette, што
је деминутивни облик од претходног. Одмах потом, наводи се реч
le serpent (мушког рода), која је, поново, уз занемаривање санскр-
та и етимолошког концепта, изведена из латинског serpens, serpen-
tis; (serpere, rampler). Ту је род измењен, али је реч и даље истог
значења. Односи се на исту, већ назначену алатку, обликом и на-
меном готово идентичну српском српу (старосрпски: серп). Тек по-
том се наводи изворно значење за исту реч (le serpent), као општи
назив за змије, изложен текстом Nom donne'e aux reptils, тако да
се има утисак како је назив рептила секундарни дериват, изведен
из појма “срп”.
По нама, такав приступ и редослед тумачења није достојан доб-
рог лингвисте. Последица је заблуде, с обзиром да се не тражи упо-
риште у индоевропском језичком архетипу, већ се закључује нај-
лакшим путем, путем површног домишљања. Такође се наводи
и деминутивни облик le serpentau, са значењем: мала змија, или
млада змија.
У шпанском језику, назив изведен из истог етимона је La sierpa, ко-
ји нам неодољиво звучи попут наше “ијекавице”, али одговара и бело-
руском или украјинском етнониму “Сјарб”, за тамо досељене Србе.
Овде је место да се  помену и неке у нас одомаћене туђице, чије
је извориште такође аријско, а у вези са истим, тотемским порек-
лом од санскртског етимона  сар(па). Такав је случај са називом
ешарпа, (можда чак и шал?). Наравно, реч је о уском комаду тка-
нине, умотаном око делова тела попут змије. Сличан пример је и
шарпија, застарели српски назив за завој (текстил), што нас опо-
миње да је можда и наш израз шара потекао из истог етимона. Оба
ова лексичка примера узета су из лексикона страних речи (Вујак-
лија), а уз приложена објашњења тамо стоје и француски узори:
еcharpe, charpie.