Порекло и значење етнонима Србин

Све то потиче из робовласничких времена Рима и Византије и,
ипак, доказује аутохтоност Срба на Балкану и Медитерану.
Тражећи упорно оно првобитно, право значење, усвојио сам,
посредно изречен, научни упут С. Робера да је етноним Серб (Serb)
настао у праисторијском, односно неисторијском времену.
Узео сам, за почетак, у обзир аријски облик “Сарб” са значењем
срп, те српску, исконску реч “серп” – срп, као познију изведеницу за
алатку којом се служи истоимени народ и чињеницу да је један од
најстаријих облика овог етнонима “Сирп”. То све скупа води до мо-
гућег закључка како су Срби одвајкада били народ посвећен пољо-
привреди и европски, староседелачки народ, за разлику од оста-
лих, њима веома сродних племена (касније названих Словени).
Но, да бисмо се озбиљно позабавили овим питањем, неопход-
но је да се прво одаберу основни, аналитички критеријуми. Уз њих
изведени налази били би добри елементи за могућу успешну син-
тезу једног тачнијег решења. Следствено том захтеву, као неизбе-
жан, намеће се мултидисциплинарни приступ. Требало би, запра-
во, да нађемо решење које лежи на најмање три чврста стуба (по-
пут српског троношца), а да свако упориште располаже са довољ-
но веродостојности. Ако међутим, нађемо више од три ослонца,
онда утолико боље за нашу будућу синтезу, која има изгледа да не
остане само хипотеза.
Као први критеријум за добијање првог, јаког упоришта, узи-
ма се императив да се језички извор српском имену потражи у пре-
историјском периоду (неолит), јер се у историјском времену није
нашло. Ово, само по себи, значи да је за етноним Србин неопход-
но етимолошко утемељење у индоевропском језичком миљеу, од-
носно у аријском језику (санскрту) и, вероватно, у његовој нај-
старијој познатој верзији – језику Ргведе.
Други критеријум и друго упориште је тражење и налажење
могућег извора тог етнонима у духовном (религијском) простору
неолитских људи, као  њиховом дневном, дубоком доживљавању
света. То је, иначе, до сада било занемарено. Заправо, требало је ис-
тражити изворне могућности у оквирима оне религијске форме
која је доминирала животом ранонеолитских Индоевропљана.
Дакле, реч је о етапи териоморфних религија (обожавање жи-
вотињских тотема), религијској идеји која је заменила старију и
примитивнију,  анимистичку религију, која је у матријархалној
епохи била својствена хордама позних, палеолитских ловаца и не-
ким родовима земљорадника из раног неолита, односно која је
претходила етапи политеизма, или многобоштва. Дакле, порек-
ло етнонима Срб претпоставља се да потиче из периода око чет-
вртог, или најдаље петог миленијума пре нове ере.