Порекло и значење етнонима Србин

При томе се узима у обзир и трећи, географско-климатски кри
теријум. Морало би се, наиме, остати у складу са познатим ставо
вима о веома постепеном ширењу кромањонских предака и њи
хових баштиника из тропског појаса централне Африке према
Медитерану, а потом и по његовом прибрежју. Прецизније рече
но, духовна искуства териоморфне религијске етапе на медите
ранском простору условљена су тропским и суптропским клима
том овог поднебља.
Још одређеније, тотемски узори медитеранских пеплада (пра
народа) одабирани су, неизбежно, у складу са животним иксуст
вом у суптропском или тропском окружењу, а то значи да је одабир
тотема  вршен међу животињама које су се ту и тада могле срести
Антрополошки (етнолошки) критеријум се састоји у томе да
назив животиње – тотема једног народа обавезно утиче на његов
етноним и традицију – преко обавезног тотемског имена вође кла
на, па преко дозволе за коришћење истог имена за све чланове пле
мена вишег ранга, све до општег коришћења, макар и само за све
мушке саплеменике.
Остала упоришта налазим у језику и народној традицији, као
елементе у индоевропској баштини која припада и Србима равно
правно са осталим народима индоевропске породице.
Време је да започнемо анализу једног староиндијског предања
које је настало, чини се, у доба матријархата, а презентирано у об
лику епа под именом Аитера брамана. Записано је на санксрту пре
најмање шеснаест векова, али, нажалост, не постоји (или мени ни
је био доступан) превод на српски језик, тако да до нас ово преда
ње допире само фрагментарно.
Главне личности тог епа су териоморфна божанства, а међу њи
ма су: Сарпа рајни (краљица змија) и Кеша (седмоглава змија).
Пре почетка анализе, напомињемо да сва та имена налазимо у
српском језику. Сарп(а) – змија право је извориште данашњег ет
нонима Србин, рајна – краљица, као данашње женско име Рајна
у Срба, и Кеша – змај), што у данашњем, колоквијалном говору
означава похотљивог, још увек потентног старца.

Реч је о тотемским феноменима, па је неопходно потражити из
вор у оквирима доминантних религија тропског и субтропског под
небља Медитерана, Северне Африке и средњег Истока. Ове рели
гије, колико се зна, најчешће је обележавало обожење змије (змаја)
као тотемског узора и “првог оца племена”. Пожељнији и историј
ски оправданији избор тотема у овом поднебљу и у датом време
ну – тешко је замислив.
У том светлу, трагајући за следећим упориштем, овде се разма
трају најстарији познати облици српског етнонима: Сарпи, Серпи
Сарби, Servi, Serbi, Сирпи, Србали (Трибали), Сабини (Сарбини)
Sarmates, Sarbates, Sauromates.