Српска књижевност и писци у Великом рату

многобројне сараднике који су већ били на Крфу, али и оне из
расејања, тако да је часопис често доносио вести и приказе нових
књига из Француске, Велике Британије, Швајцарске, Бизерте.
Овај знаменити књижевни алманах, као и Српске новине, из ко-
јих је потекао, ширио је идеју југословенства. Сарадници пишу
о историји Срба, али и Хрвата и Словенаца. Поред књижевника
Тодора Манојловића, који је радио и као преводилац и уредник
листа, и Станислава Винавера, Јована Дучића који објављује Цар-
ске сонете и Плаве легенде, младог Растка Петровића у Забавнику
се објављују и текстови хрватских књижевника Петра Прерадо-
вића, Владимира Чарине, Јосипа Миличића, Тина Ујевића...
Поред писаца и новинара Бранко Лазаревић је као сарадни-
ке окупио и познате научнике – етнолога Тихомира Ђорђевића и
класичног филолога Веселина Чајкановића.
Уредништво је, као и у Српским новинама, дало доста просто-
ра и неафирмисаним песницима, официрима и војницима који
су стихове посвећивали погинулим друговима. Били су то Божи-
дар Пурић, Владимир Станимировић, С. Бешевић, Милош Ћорић,
Божидар Стојадиновић.
Два песника су својим ратним песмама, опонашајући десете-
рац народне епике, дала посебан печат и овом листу и књижев-
ности тога доба. Били су то Драгољуб Филиповић (1844-1933) са
циклусом песама Косовски божури и мајор Милосав Јелић (1883-
1947) са циклусом Србијански венац.
Знаменити уредник крфског Забавника, дипломата и књижев-
ни критичар који је врх своје каријере остварио између два светска
рата, припада значајној породици “заборављених умова Србије”.

БИЗЕРТА – други велики центар српске војске у избеглиштву
“У Бизерти излази дневни лист ‘Напред’. Његов први број изашао
је 28. фебруара 1916, и према томе он је један од најстаријих срп-
ских листова после нашег одступања кроз Албанију. У септембру
1917 ‘Напред’ је навршио серију од 500 бројева, и тим поводом
Штампарија Српских Инвалида објавила је споменицу ‘Срп-
ство у Африци’, у коју су унесени најинтересантнији оригинални
радови што су били изашли у листу.
Једна од најлепших епизода у историји афричког Српства
јесте оснивање добротворне српске штампарије, која се данас зо-
ве Штампарија Српских Инвалида. Циљ тој штампарији је да
српске ратне инвалиде обучи штампарском занату и да објављује
и бесплатно раздаје корисне српске књиге. Збирка тих књига на-
звана је ‘Напред’ и од ње је објављено 19 свезака.
Књижевни живот у Бизерти био је углавном везан за лист
‘Напред’ и Штампарију Српских Инвалида. У листу је објављена
прилична серија оригиналних радова, у прози и стиховима. Нека
су овде споменуте духовите и занимљиве ратне приче ‘С пушком
у руци’ од Милорада Б. Недића, па онда његове ‘Басне’, које је
аутор, са финим естетичким осећајем, испричао у језику и стилу
Доситеја и Вука Врчевића. Врло лепе патриотске песме давали су,
с времена на време, анонимни писац из Бизерте и Јелисије Ан-
дрић из Лондона. Било је и неколико успелих ратних песама Г. Г.
Јелића, Девечерског, Мијушковића, и једна алегоријска драма
‘Наша мајка’ од Г. Живојина Павловића, у којој је изнесена Србија
у оковима, и њено ослобођење. Али и мимо листа ‘Напред’ лите-
ратура је у Бизерти живела и развијала се.
Српску уметност у северној Африци представља музика Коњи-
чке дивизије. У оркестру, који даје редовне концерте било је доста
и даровитих и школованих музичара.”

Др. В. Чајкановић, Из Бизерте : успомене и утисци.
Забавник, Крф, бр. 15 (15. јул 1918)

Часопис La Patrie Serbe, Француска
Један од најпознатијих часописа који је током Првог светског рата
излазио у Француској био је La Patrie Serbe. Излазио је у Паризу
од октобра 1916. до децембра 1920. године и био намењен српској
младежи у изгнанству која је била на школовању у Француској.
Међутим, будући да је штампан на француском, био је доступан и
француској читалачкој публици, с циљем да је упозна са истори-
јом, културом и борбом српског народа. Овај часопис, претежно
родољубиве оријентације, који је редовно излазио једном месечно,
садржао је сталне рубрике: преглед културних догађаја, књижев-
не прилоге, прилоге о српским обичајима, критичке текстове о
српској и страној књижевности, као и прилоге о српским ђацима.
Књижевна рубрика, Кроз историју и књижевност имала је посе-
бан значај за образовање српских ђака и упознавање Француза са
старијом српском књижевношћу, као и са савременим писцима.
И у овом часопису по броју прилога најбројнији су били песници.
Рат је завршен. У Паризу је 1919. године потписана Мировна
конференција. У Женеви се оснива Друштво народа. Српски пис-
ци, учесници рата, чије су се књижевне каријере уочи рата тек на-
слућивале или започињале, скинувши војничке униформе и вра-
тивши се са школовања и избеглиштва постаће водећа књижевна
и интелектуална елита између два светска рата тадашње Краље-
вине Срба Хрвата и Словенаца. У бројним новопокренутим часо-
писима (Дан, Прогрес, Мисао, Нова бразда, Хипнос...) обрачуна-
ће се са традиционалним вредностима доносећи нови књижевни
програм. У Београду, група уметника у којој су били књижев-
ници Сима Пандуровић, Тодор Манојловић, Милош Црњански,
Иво Андрић, Сибе Миличић, Станислав Винавер, композитор
Милоје Милојевић, сликари Бранко Поповић и Петар Добровић,
у кафани Москва учествује у формирању Београдске литерарне
заједнице – Алфа. Станислав Винавер у листу Прогрес објављује
Манифест експресионизма:
Иако је већина писаца била окренута новим погледима на
књижевност и уметност, рат је у многима остао неизбрисива чи-
њеница. Враћаће му се и у приповеткама, романима и песмама
Драгиша Васић, Станислав Краков, Стеван Јаковљевић, Стани-
слав Винавер, и касније у Америци, завршавајући свој роман Дан
шести, Растко Петровић.
Иво Андрић више неће објављивати поезију, бавиће се при-
поведањем и дипломатијом, Сима Пандуровић окренуће се есте-
тици, преводилаштву и уређивању часописа, Раде Драинац по-
стаће један од најпопуларнијих песника боема, Исидора Секулић
биће важна књижевна чињеница београдског књижевног света,
Милош Црњански ће у обновљеном Српском књижевном гласни-
ку објавити нови поглед на литературу и свет пишући чувени
коментар за песму Суматра. Неки писци вратили су се својим
старим професијама: поново су били адвокати, професори у гим-
назијама и на универзитету, други су пак покретали часописе,
радили као новинари, државни чиновници, дипломате. У бурном
периоду између два светска рата, када је поново свом снагом за-
живела књижевна сцена, имаће још много тога да кажу. Многи
ће тада написати своја најбоља дела не слутећи, или пре слутећи,
да ће за само двадесет година свет поново потрести нови погром
несреће и ужаса – Други светски рат.

Одломци из књиге Олге Красић Марјановић
Српски писци у Великом рату
Глобосино д. о. о. Александрија, Београд, 2014.