Одисеја поручника Крамера

Берлин рекао, бити предати на старање Русима за радне бата-
љоне, практично довеле целокупну немачку силу на Балкану до
колапса. Рекао је да би, ако ја узмем 3–5 немачких официра, поша-
љем их у Италију и дозволим им да посредством Црвеног крста
пишу својим људима на Балкану о третману на који су наишли,
то био довољан доказ. 46
Крамер је одмах рапортирао Мекдауелу, преко Кесеровићеве
радио–станице, али није добио одговор. Сутрадан, 23. септембра,
Крамер преко једног сељака шаље поруку немачком официру с
којим је претходног дана разговарао, да није овлашћен да прихва-
ти “неки од његових захтева”, додавши како једино може да пред-
ложи “да се све трупе у овој области предају”. Немац је одмах сео
у аутомобил и заједно са још једним официром, лекаром, дошао
Крамеру на ноге. “Они су хтели да ми се истог тренутка предају,
али то нисам могао да прихватим, јер нисам имао где да их одве-
дем, нити сам имао начина да их заштитим”, пише он.
Касније тог поподнева Крамер је добио радиограм од Мекдауела
да оде на терен Авалског корпуса, недалеко од Београда, где се на-
лазио поручник Мајкл Рајачић. Кесеровић је замолио Крамера да
остане још два дана, рекавши да пут није безбедан због партизана.
Крамер је то пренео Мекдауелу, али поново није добио одговор.
За наредна два дана Крамер није ништа уписао у свом извеш-
тају, док је за 26. септембра уписао само једну реченицу:
Примио сам поруку од немачког команданта Крушевца, мајо-
ра Книја, да жели да ми се преда. 47
Сутрадан, Крамер шаље поруку немачком мајору да дође на
састанак у село Читлук надомак Крушевца, али добија одговор
“да не може да дође на састанак док не буде имао даље инструкције
из Београда”.
До поручника Крамера 29. септембра стиже радиограм пуков-
ника Мекдауела послат четири дана раније, с наређењем да му
“сместа лично поднесе извештај”. Кесеровић и Пилетић саопш-
тавају Крамеру да то није могуће због удаљености. Сутрадан, Мек-
дауел одговара Крамеру да продужи до Авалског корпуса “ако је
пут безнедан”, а да у супротном не креће.
За 1. октобар Крамер бележи:
Четници су ме питали да ли би, ако заузму Крушевац и Кра-
љево, могли да добију савезничку подршку из ваздуха и муницију
против немачког контранапада. 48
Четника је ту било више од Немаца, али они су и даље могли да
доведу појачања. Напад на четнике Немци нису помишљали, већ
им је у глави била само предаја, и то четницима и Американцима,
а не партизанима и Совјетима, који су се приближавали. Четни-
ци су, пак, притискали Немце да им се предају, а тај притисак је,
сем преговора, обухватао и повремене нападе.Колико су Немци
били деморалисани, сведочи епизода од 4. октобра, када је Крамер
путовао у Врњачку Бању, где је на једном скупу “одговарао на пи-
тања о савезничкој ситуацији”. Врњачка Бања се налази крај дру-
ма Крушевац–Краљево, који су користили и Немци. Крамер пише: