Одисеја поручника Крамера

Нисам могао да се склоним, а Руси су били близу и морао сам
да бирам да ли да будем заробљен и убијен од партизана, поста-
нем немачки заробљеник до краја рата, или да се уздам у милост
Руса као савезник. 55
Судбоносног 14. Октобра, у зору, Крамер је одлучио да по сва-
ку цену крене према Мекдауелу, “кроз партизанске и немачке
линије”. Тражио је од Кесеровића “три снажна човека као пратњу”,
на што је добио одговор да “нема шансе да успе”. Узвратио је да ће
ићи и сам “ако буде морао” и ту је разговор, који се одвијао у Кесе-
ровићевом штабу, на моменат прекинут. По Крамеровом опису,
догађаји су се потом овако одвијали:
Мало касније, на велико изненађење срео сам руског официра
који ми је саопштио да су четници водили руске јединице до Ја-
сике, одмах преко северне обале Западне Мораве, и да су се шуњали
иза одбрамбене линије немачких тенкова код Сталаћа. Дао сам му
информације које сам имао, а он ме замолио да се састанем с ње-
говим мајором. Управо када је требало да напустимо четнички
Главни штаб, дошао је немачки командант Крушевца мајор
Книса са још једним официром и преводиоцем. Пуковник Кесеро-
вић му је у мом присуству рекао да ће четници извршити напад
уколико не нареди предају својих трупа. 56
Неколико дана раније, четници су скривали од Немаца аме-
ричког официра. Сада, од Немаца су скривали совјетског офици-
ра. Крамер сведочи:
Рус тада није био у соби. Склонио се иза куће са четничким ше-
широм (у ствари са шајкачом – прим. аут) и капутом преко своје
униформе.
Крамер даље пише шта се дешавало унутра, у кући у којој се
налазио Кесеровићев штаб:
Кесеровић је казао мајору да ће му дати пола сата да се од-
лучи. Немачки официр је на то изашао из собе и ушао у свој ауто,
рекавши да ће се борити.
Први совјетски официр кога је срео Крамер био је поручник,
командир једног вода из састава 16. самосталног јуришног бата-
љона. Била је то кажњеничка јединица, која је увек упућивана на-
пред. Командант батаљона био је мајор Проњин. Крамер наставља:
Отишао сам затим из четничког Главног штаба са руским
поручником и сусрео руског мајора, који ми је саопштио да град
неће тући артиљеријом ако га четници нападну и освоје, и да не-
ће дозволити партизанима да нападну четнике с леђа. Такође је
рекао да четници могу да узму немачке заробљенике, али да белору-
се (формација “белих Руса” у немачкој служби – прим. аут) жели
за себе и своје снаге, да поступе како сматрају да је потребно. Пос-
ле тога присутни четнички официри наредили су напад и заузе-
ли Крушевац, па смо пуковник Кесеровић, руски мајор и ја ушли у
град праћени руским јединицама. Четници су тако имали град у
својим рукама пре уласка Руса. 57
Поручник Крамер је о овоме говорио и пред Комитетом за пра-
ведно суђење Дражи Михаиловићу, 1946. године у Њујорку. Посве-