Одисеја поручника Крамера

Ујутро сам пошао у Врњачку Бању уз пратњу 25 четника у ка-
миону, док смо ја, Пилетић и капетан Гордић били у аутомобилу.
На око миљу од Крушевца заглавили смо се у блату и док смо се уз
помоћ волова извлачили наишао је немачки конвој. Ставио сам
капу у џеп и закопчао шињел до врата, да сакријем све ознаке. Из-
вадио сам пиштољ из футроле и држао га на готовс. Немачки офи-
цири су питали ко је у колима и речено им је да сам један од чет-
ничких команданата и да идемо да нападнемо партизанску па-
тролу. Сви из пратње су имали наређење да пуцају ако Немци
отворе врата кола. Све је прошло без проблема… 49
Још невероватнији догађај одиграо се 9. октобра. Крамер наводи:
Четници су ме питали да ли бих говорио групи Срба у Хотелу
“Европа” у Крушевцу и одагнао им страх од долазеће руске војске.
Рекли су да ће Недић (тј. недићевци, који су ускоро у комплетном
саставу прешли у четнике – прим. аут) и они гарантовати моју
безбедност у односу на немачки гарнизон.
Хотел “Европа” налазио се у самом центру Крушевца, док су
Немци били у касарни на периферији града, коју су нерадо напуш-
тали. Ипак, у сред Крамеровог говора један немачки тенк дошао
је из гарнизона до Хотела. Амерички поручник наставља:
Мора да је било укупно 1.000 људи смештених у две велике про-
сторије (у Хотелу – прим. аут). У једној се налазио микрофон са
звучником. Рекао сам им да треба да остану мирни и да не пани-
че, нити да беже у шуме када Руси стигну, пошто је то дисципли-
нована војска и савезник Британаца и Американаца, као и да, уко-
лико четници не отворе ватру на Русе, немају разлога за страх.
Око 18.30 сати појавио се тенк и људи су се узнемирили мис-
лећи да Немци долазе по мене, али се испоставило да су четници
заједно с Недићевим војницима окружили место где је тенк стао
не дозвољавајући Немцима да се удаље, да би недићевци онда од-
везли тенк, зарад моје заштите.
После обраћања окупаљеном народу, речено ми је да би немач-
ки официр из оног тенка хтео да разговара са мном; упитао ме
је какве гаранције могу да дам за немачке гарнизоне из Краљева и
Крушевца ако ова два града капитулирају. Одговорио сам му да
ништа не могу да учиним, будући да је ово руска ратна позорница
и да као савезнички официр не смем да се мешам. Ипак, да су се
предали, све што бих урадио било би да о томе обавестим најбли-
же руске јединице да би оне започеле окупирање. 50
Последњих неколико редака ни најмање нису у духу Мекдау-
елових ставова. Крамер у наставку извештаја говори о страху да
се нађе пред преким судом због оног што је радио. Као поуздано
може се узети да му је преким судом запрећено тек када се вратио
у Бари, јер у међувремену то није било могуће. Да је претња ути-
цала на писање извештаја, видимо и из једног совјетског докумен-
та. Реч је о саслушању немачког пуковника Бернгарда фон дер
Шевалерија, начелника корпуса “Милер”, који је био укључен у пре-
говоре с Крамером. Шевалери је Совјетима на саслушању рекао
да је циљ његовог састанка с Крамером био да Немци предају чет-