Одисеја поручника Крамера

Међутим, потпоручник Славко Здравковић сведочи:
Наши људи су после причали да је поручник Томашевић запра-
во водио борбу против црвеноармејаца и да је ликвидирао чак 70
њихових војника. 67
После рата, до сукоба југословенских и совјетских комунис-
та 1948. године, у центру Крушевца налазио се споменик црвено-
армејцима палим у борби против 2. расинске бригаде. Био је ви-
сок десетак метара, са звездом петокраком на врху. На лицу је имао
рељеф совјетског војника и натпис: “Крушевац – палим црвено-
армејцима за ослобођење”. Са задње стране била су уклесана име-
на 17 совјетских војника, за које комунисти кажу да су погинули
“између расинског моста и Паруновца од четника Мирка Тома-
шевића”. 68
Према другом извору, Совјети су приликом сукоба са 2. расин-
ском бригадом имали 18, а партизани седам погинулих војника. 69
Совјетски стрељачки строј, иза кога су наступали партизани,
одбио је наређење капетана Томашевића да се заустави. Четници
су га онда зауставили паљбом. Поред погинулих, Совјети су има-
ли и више десетина рањених војника, а Кесеровић је, свакако из
политичких разлога, у службеном извештају писаном пола годи-
не касније све то демантовао.
Четник Топличког корпуса Милош Младеновић пише да се
борба између Совјета и партизана са једне и четника с друге стра-
не наставила током целог поподнева и ноћи. Совјетски и југосло-
венски комунисти свирепо су убијали не само наоружане четни-
ке, већ и цивиле. “Ови зликовци су на сваког другог или трећег
човека довикивали: ‘Аха, фашиста!’ и с митраљетом па дрррр по чо-
веку. Он би се издужио по улици и закрчио пут таљигама на ко-
јима су се возале баћушке”, сведочи Младеновић. Тако четници-
ма није преостало ништа друго него да се под борбом извлаче из
Крушевца. Због ових догађаја нагло је порастао број дезертера,
још више него после говора краља Петра од 12. септембра 1944,
у коме је он, подлегавши Черчиловим притисцима, затражио од
четника да ступе под команду Ј. Б. Тита. 70
Кесеровић даље пише да је из Хотела “Париз”, заједно са
Проњином, аутом отишао ка селу Јасика, у сусрет команданту 52.
стрељачке дивизије, генералу Миљајеву. Генерал је био дрзак, а
његови пратиоци су уперили оружје у четнике, псујући им “мајку
монархистичку”. Кесеровић је с људством свог штаба спроведен
до Хотела “Париз”, где је совјетски генерал почео да га испитује.
“Видећи какве су његове намере ја сам се неопажено извукао до
клозета и споредним излазом напустио Хотел “Париз” и отишао у
свој штаб”, пише Кесеровић.
Предвече, 14. октобра, када је у Кесеровићев штаб дошао курир
с позивом на нови “састанак” са совјетским генералом, стигао је и
потпоручник Златковић. Он је тог јутра у 10 сати у Ћићевцу про-
нашао генерала Миљајева, који му је одмах саопштио: “Ми нисмо
савезници”. Совјетски генерал је тражио да четници до 16 сати
разоружају Немце у Крушевцу и да се потом предају Црвеној арми-