Одисеја поручника Крамера

гор у Параћину, или су их предавали партизанима, који су их
убрзо ликвидирали.
До ове разлике дошло је из два разлога.
Прво, четници су били легална Југословенска војска, што је за
комунисте, како совјетске тако и југословенске, значило да морају
бити уништени, јер се иначе доводи у питање уништење парла-
ментарне монархије, тј. демократског поретка у земљи. У случају
усташа, ово питање није се постављало, јер се знало да они као по-
литички фактор не играју никакву улогу, пошто по природи ства-
ри нестају заједно с Трећим Рајхом.
Друго, била је на снази Стаљинова доктрина да у вишенациона-
лним државама већински народ угњетава мањинске народе. Зато
је Комунистичка интернационала двадесетих и тридесетих годи-
на 20. века упућивала Комунистичку партију Југославије на сарад-
њу с несрпским “ватреним националним покретима”, укључујући
и усташе, док су с друге стране увек коришћени термини “вели-
косрпска хегемонија”, “великосрпска буржоазија”, и сл.
Совјети заробљавају америчког официра
Октобра 1944. године, четири члана Мисије “Ренџер” нашла су се на
једном месту и евакуисана су авионом с импровизованог аеродро-
ма у селу Бољанић код Добоја, у Босни. Али, пети члан мисије, по-
ручник Елсфорд Крамер, био је далеко и доживео је необичну суд-
бину. Он је био једини амерички официр кога је у Другом свет-
ском рату заробила – Црвена армија!
У исто време када су почели да заробљавају четнике, на цент-
ралном тргу у Крушевцу, 14. октобра 1944. године, Совјети су за-
робили и поручника Крамера. Уперили су бајонете у њега, спро-
вели га у Хотел “Европа” и ставили у исту просторију с немачким
пуковником Шевалеријем, кога су тог јутра заробили четници и
предали Совјетима. Изненађеног Крамера немачки пуковник је
“на савршеном енглеском језику обавестио да је са својим пилотом
полетео из немачке команде да уговори капитулацију Краљева,
Крушевца и Крагујевца”!
Другим речима, Немци су каснили само један дан. Да су одлу-
чили да се предају дан раније, у руке четника дошло би не само њи-
хово оружје из Краљева и Крушевца, већ и из Крагујевца, највећег
града у централној Србији. Овако, немачки преговарачи и америч-
ки официр постали су совјетски заробљеници.
У извештају од 22. октобра, Крамер бележи:
Пре него што сам одведен у собу где се налазио други генерал,
био сам разоружан… Један потпуковник је знао неколико енглес-
ких речи и упитао ме је ко сам и шта радим у Србији. Одговорио
сам му да сам члан мисије у Србији за евакуацију пилота и да сам
ту и ради сакупљања информација о активностима немачких
трупа. Он је на то рекао да Американци изгледа хоће да победе
политиком, а не ратовањем. 97