Одисеја поручника Крамера

Стопањи, када су чули да су им четници напали оклопно-транс-
портни воз. Део Немаца прихватио је борбу и пре доласка ових
тенкова. Кесеровић пише:
Већина немачких јединица полагала је оружје без отпора, а из-
вестан део је давао отпор и том приликом је погинуло 17 наших
војника и 23 су рањена, међу којима и капетан прве класе Божа
Божовић. Немачки губици су били знатно већи. У том су стигли
тенкови и преостале немачке снаге под њиховом заштитом от-
почеле су пробијање према Краљеву, али су их на целом путу наше
снаге десетковале, тако да је врло мали део успео да се извуче и
стигне до Краљева. У Крушевцу је заплењено 25 тешких мино-
бацача, 96 пушкомитраљеза, осам тешких митраљеза, око 200
митраљеза, 15 вагона муниције, око 1.200 пушака и око 200 вагона
разног материјала. 65
Међу заробљеним Немцима налазио се и један пуковник, чији
авион је тог преподнева слетео на крушевачки аеродром. То је био
фон Шевалери, а његов пилот звао се поручник Хајнеман. Шевале-
ри је дошао да би “на неки начин удесио предају немачких трупа”,
према Крамеровом јутрошњем захтеву. Кесеровић затим пише да
је у Крушевцу одмах формиран одбор за прославу ослобођења и
свечани дочек совјетских трупа. У 10.30 дошао је совјетски потпу-
ковник из Јасике (тј. мајор Проњин). За њим је стигла група чет-
ника Делиградског корпуса на четири камиона заплењена од Не-
маца (од којих два приликом ослобођења Ражња). Затим су насту-
пале совјетске трупе на запрежним колима, па совјетски пешаци.
Проњин је био “одушевљен дочеком наше војске и огромне масе
народа”, рекавши Кесеровићу и Крамеру да ће се четници сматрати
регуларном војском, а партизани разоружати, јер “припадају гру-
пи троцкиста”. “Тада је одржан збор на коме је присуствовао ско-
ро цео Крушевац”, наставља Кесеровић. Са балкона Хотела “Париз”,
после Кесеровића говорио је Проњин, “који је изнео да се они боре
за демократију и захвалио нам на нашој борби против окупатора”,
а потом је говорио и поручник Крамер, обећавши да ће “Америка
учинити све” да се у Југославији оствари “права демократија”.
Још док су трајали говори, са истока, из правца Сталаћа, зачу-
ла се јака пуцњава. У извештају Дражи, Кесеровић је после писао
да су то партизани нападали четнике 2. расинске бригаде под ко-
мандом капетана Мирка Томашевића. Проњин је послао једног
капетана да упозори партизане, под претњом да ће их црвено-
9армејци напасти, али узалуд. Кесеровић наставља: “У то време
стварно се појавила једна руска колона с правца села Дедина. Чим
смо о овоме обавештени, наређено је капетану Томашевићу да ту
колону пропусти да уђе у Крушевац, што је он одмах и учинио. То
је било око 13 сати. Кад је ова руска колона ушла у Крушевац, пар-
тизански напад је нешто попустио”. Касније у извештају Кесе-
ровић још једном наглашава: “Војницима сам, као и старешинама,
раније издао наређење, да се Русима не даје никакав отпор и стога
ниједна пушка није опаљена на њих приликом разоружавања”. То
јест – док су разоружавали четнике.66