Одисеја поручника Крамера

совјетском извештају, оборена су три ЈАК-а и четири “лајтинга”,
а према извештају југословенских комуниста, три ЈАК-а и седам
“лајтинга”. 103
Неки аутори тврде да је по среди била грешка, а неки да је реч о
намери, пошто су совјетска возила и авиони били означени великим
звездама петокракама. У другом случају, амерички пилоти наво-
дно су мислили да бомбардују немачку колону у долини реке Ибар.
Ова река налази се стотинак километара источно од Јужне Мораве
и града Ниша. Њена клисура је уска и окружена великим планина-
ма, док је долина Јужне Мораве широка, а около су ниске планине.
Тако, рачунајући и Југословенску војску, тј. четнике, током
Другог светског рата одиграла су се четири оружана сукоба из-
међу Западних савезника и Црвене армије и то сва четири на тери-
торији Србије.
Прво је 13. октобра 1944. у нападу савезничке авијације убијен
совјетски генерал Лесников.
Затим је 14. октобра дошло је до борбе између 2. расинске бри-
гаде и јединица Црвене армије код Крушевца. Совјетски генерал
рекао је поручнику Крамеру да се борба одиграла код Варварина,
тј. код суседне вароши, у којој се налазио совјетски штаб.
Треће, тих дана дошло је до борбе између 1. банатског корпуса
и јединица Црвене армије у Банату. Совјетски генерал рекао је
Крамеру да се ова борба одиграла “у области Београда”. И за овај и
за претходни случај генерал је рекао да су четници напали Совје-
те. Претходни случај је детаљно описан, а када је реч о сукобу у
Банату, и ту се одиграо сличан сценарио. Четници су дочекали
Црвену армију и све је било у реду док црвеноармејци нису по-
чели да силују жене. Тада су четници потегли оружје, после чега
су савладани и предани комунистима, који су их ликвидирали у
Делиблатској пешчари. 104
Четврти је сукоб који се одиграо 7. новембра код Ниша.
У анализе ове врсте неопходно је уврстити и случај једног од
најпознатијих америчких команданата, генерала Патона. Дуго
се веровало у званичну верзију да је он 1945. године погинуо у
саобраћајној несрећи, али се у последње време све чешће чује да
су Патона заправо убили тајни агенати, јер је желео да се оружано
супротстави надирању Црвене армије на запад.
Извори:
1 АВИИ, НАВ–Н–Т–311, ролна 193, снимак 87–95.
2 NAW, OSS Operation Yugoslavia, Microfilm 1. 642, Roll 132,
DECLASIFIED NND 8TT190; извештај генералу Доновану од 23.
септембра 1944.
3 М. Аћин Коста, Српска крв, Стаљинова власт 1944, 2. 870.
4, 5 Р.и Ж. Кнежевић, Слобода или смрт, 300–301. Професор Радоје
је био министар Двора, а пуковник Живан шеф Војног кабинета
Југословенске владе док се налазила у Лондону и последњи вој-
ни аташе Краљевине Југославије у Вашингтону. После рата