Одисеја поручника Крамера

дочио је да је после састанка у Кесеровићевом штабу “с неколико
четника” и совјетским поручником прешао Западну Мораву, у прав-
цу села Јасика, ради сусрета с претходницом Црвена армије. Када
је мајору Проњину саопштио да су Немци одбили да положе оруж-
је, он је рекао да ће “у року од једног сата поставити топове на поло-
жај”. Крамер га је упозорио на “страдање жена и деце”, предложив-
ши да “заузме варош с четничким герилцима”. Совјетски мајор
се сложио: “У реду, даћемо вам два сата да свршите посао”, рекао
је. Крамер наставља:  “Тако су четници напали Немце, савлада-
ли их, и пуковник Кесеровић, руски мајор и ја ушли смо у варош,
праћени руским трупама”. 58
У извештају који је написао 23. октобра, Крамер наводи и ове детаље:
Одмах по повратку на свој положај, Кесеровић је наредио на-
пад на Крушевац. Град смо после кратког времена заузели, заро-
били око 1.500 непријатељских војника и запленили доста рат-
ног материјала. По уласку у град, Кесеровић је предао све заробље-
нике руском команданту. 59
А ово је извод из Крамеровог сведочења у Њујорку:
Пуковник Кесеровић и руски мајор одржали су говоре народу с
балкона, док су руске трупе улазиле у град. На моје велико чуђење
пуковник Кесеровић је узвикнуо на крају свог говора “Живео краљ
Петар”, а руски мајор је на завршетку свог говора поновио исту
реченицу. Како ја нисам добро познавао језик, један преводилац је
пренео неколико мојих речи. 60
Опширан извештај о догађајима током 14. октобра 1944. године
поднео је и пуковник Кесеровић. Он пише да су у 6.30 ујутру у ње-
гов штаб дошли совјетски поручник и командант Делиградског
корпуса, мајор Властимир Весић. Совјетски официр изјавио је да
је овлашћен за регулисање односа између црвеноармејаца и чет-
ника. Рекао је да ће по ослобођењу Кесеровић остати у граду као
командант, да ће се четници третирати као савезници, да се парти-
занима неће дозволити улазак у Крушевац и да ће бити разоружа-
ни ако покушају да нападну четнике. Мајор Весић је потврдио да
црвеноармејци већ поступају са четницима као са савезницима,
“јер је један део његовог корпуса под пуном ратном опремом ишао
заједно са Русима као претходница у правцу Крушевца”, наводи
Кесеровић. На састанку је одлучено да се Немцима у Крушевцу да
ултиматум да до девет часова положе оружје. 61
Онда Кесеровићев начелник штаба, мајор Микић, и капетан По-
повић, одлазе као парламентарци код Немаца. Враћају се око осам
сати, заједно с командантом града мајором Книјем и командантом
7. брдске СС дивизије “Принц Еуген” (овде Кесеровић греши: ко-
мандант дивизије био је генерал Артур Флепс, али није он дошао
на састанак, већ генерал Ото Кум из штаба дивизије). У присуству
америчког и совјетског официра, Кесеровић понавља Немцима
ултиматум, додајући да ће их, ако се не предају до девет часова,
напасти заједно четници и Совјети. Кесеровић наставља:
Видећи да су блокирани и одсечени са свих страна, а пошто су
им тенкови у току ноћи 13/14. били упућени против наших снага