Одисеја поручника Крамера

Крамеров извештај завршава се још краћим записом за 20. ок-
тобар:
Ујутру, 20. Октобра, присутни официри су ме посаветовали
да није безбедно да останем у подручју Барија и да би требало да
одем у Казерту.
У подне сам стигао у Казерту. 101
Оружани сукоби Американаца и Совјета
Зашто један амерички официр није био безбедан у граду који су
ослободили Американци, поставивши ту своју управу и војне базе?
У Барију се налазио велики број припадника југословенског ко-
мунистичког покрета, а ту су свакако били и представници Црве-
не армије. Поручник Елсфорд Крамер експонирао се као пристали-
ца регуларне Југословенске војске, али то није био довољан разлог
за угрожавање његове безбедности, већ се опасност умножавала
још једним фактором: варницама које су севале између америчке
и совјетске војске, толико да су на територији Србије забележена
и два оружана сукоба.
Први се одиграо 13. октобра 1944. године, тридесетак километа-
ра источно од Крушевца. Три дана раније, четници Делиградског
корпуса ослободили су варошицу Ражањ од Немаца и кренули у
сусрет Совјетима. Преговори са Совјетима нису пошли у жељеном
правцу, па су они напустили Ражањ. Ипак, послушали су препо-
руку Совјета да наставе да гоне Немце према Варварину и Пара-
ћину. У напуштени Ражањ, 13. октобра, улазе црвеноармејци и пар-
тизани. Изненада, савезнички авиони почињу да бомбардују ово
место. Командант совјетске јединице, који је управо држао говор
окупљеном народу, генерал Ласников, одмах је сео у аутомобил и
кренуо према северу, али савезничка авијација наставила је да бом-
бардује и митраљира. Аутомобил генерала Лесникова је погођен
и он је остао на месту мртав. 102
Много више жртава било је 7. новембра 1944, на истом друму,
само нешто јужније, код Ниша. Тога јутра, Совјети и локални ко-
мунисти организовали су прославу годишњице Октобарске ре-
волуције, а онда је дуга колона 6. гардијског стрељачког корпуса
Црвене армије кренула према Београду. Око 10 сати колону напа-
дају три групе од по 12 америчких ловаца типа П-38 “лајтинг”.
Убијен је командант корпуса, генерал Котов, заједно са 31 војником,
док је 37 црвеноармејаца рањено. Уништен је велики број возила.
Напад не само што није престајао, него је наишла још једна гру-
па америчких ловаца. Тада командант совјетске 17. ваздухоплов-
не армије, генерал Судец, наређује пилотима дежурних авиона на
нишком аеродрому да узлете и одговоре на напад. Одмах је поле-
тела група од девет ловаца типа ЈАК-3 из састава 288. авио-диви-
зије. Амерички ловци сада су се устремили на совјетске и отпочела
је ваздушна борба. Према америчком аутору Глену Баусу, Амери-
кансци су оборили четири ЈАК-а, а Совјети два “лајтинга”. Према