Похара Срба и српског језика

нили су то с циљем да Србе дефинитивно уклоне с балканских
простора, тј. исто оно што је као стратешки циљ поставила като-
личка црква одмах после раскола (1054) ставом да је “ћирилица
ђавољи изум” или онај ватикански каноник у 14. веку кад је ре-
као да Србе треба уништити, а Грке бацити у море. Планери свет-
ске историје (тј. они који су у Русију отпремили Лењина, а нама до-
вели Броза) проценили су да су прилике за остварење тих про-
јеката коначно сазреле, а непосредни “извођачи радова” (претпо-
стављам да су то били Броз, Кардељ и Бакарић, можда и Кидрич)
истурили су Ђиласа за обављање оних послова за које је он био
“много погоднији” и зато је он 1945. и ишао у Скопље да убеди Ма-
кедонце да свој језик заснују латиницом (те да Срби тако буду уба-
чени “у хрватско-македонски сендвич” и натерани да и сами на-
пусте ћирилицу). Зашто је то било битно, показаће се касније кад
се распламсао терор и над народом и над црквом и лако је било
очекивати да ће се то пренети и на језик и његово писмо и да ће
тако бити отворене све бране којима се Срби неће моћи одупрети.
Да се та стратегија показала плодотворном, показује све оно што
се са Србима дешавало током 20. века:
1) Из првог рата они су изишли без боље половине својих муш-
ких глава, током другог их је ватиканско-комунистичко-усташка
интернационала темељито, и неселективно, проредила, а током
овога последњег само је довршено оно што је раније претекло: до
пре двадесетак година Срби су се налазили на тридесетак кило-
метара од Загреба, а сад су несигурни и у Лијевчу пољу;
2) У потпуном складу с давно утврђеном стратегијом, Срби су
нестали у Хрватској, у Босни и Херцеговини још ће се, не задуго,
задржати на танкој омчи код Брчког, у Црној Гори претписује им
се оно што се десило у Хрватској и Босни (“Од Тополе па до Црне
Горе / свуд су врбе да вјешамо Србе” или “Ко ће за мном, ја ћу први
/ да пијемо српске крви”), на Косову и Метохији ону преосталу ша-
чицу Срба београдска власт већ је изручила ширитељима урани-
јум-демократије и трговцима људским органима, Војводина је
спремна да се склони под хабсбуршку стражњицу, а Шумадија и
Поморавље или изумиру или се селе на Теразије, тј. примичу се
Ади Циганлији;
3) Ватикан и његови геостратези обавили су, дакле, све главне
послове с православљем на Балкану: Срби су сломљени и већ су
почели да се кандидују за уједињење “под окриљем Владике Рим-
ског”, у Бугарској већ имају два патријарха (један је ватикански),
у Македонији се граде католичке цркве за три верника, црногор-
ски председник однео је у Ватикан Књажев конкордат из 1886. и
кандидовао Црну Гору за католичење, а Цетињској Митрополији
претписује се судбина оне на Превлаци. У приликама, дакле, кад је
православље на Балкану дефинитивно посрнуло (Васељенска пат-
ријаршија и Атинска архиепископија о томе су се с Ватиканом
давно споразумеле), ватикански геостратези могу прећи на “сле-
дећу фазу” и први знак о томе дали су Хрватима папским декретом