29.
Драгољуб Петровић

Похара Срба и српског језика

онога што ће се дешавати од 1945. надаље. То, уосталом, не треба
ни доказивати оним Србима који су још сведоци времена о коме
је реч: ја сам, рецимо, у то време завршавао основну школу и био
у гимназији и не памтим да се српски језик називао друкчије него
тако и имао друго писмо него ћирилицу. И сваком писменом Срби-
ну, као и сваком њиховом суседу и/ли суграђанину, то није никад
требало доказивати и о томе сведоче, свака на свој начин, макар две
чињенице. Једна је од њих већ банална: сви су српски непријатељи,
почев од окупације Босне 1878. па до наших дана, најпре насртали
на ћирилицу и једнако је забрањивали и у Београду, и у Загребу, и
у Сарајеву; она је друга необична: када су Швабе који су 1945. про-
терани из Војводине протестовали против учешћа Немачке у ши-
рењу демократије осиромашеним уранијумом по Србији, чини-
ли су то носећи транспаренте исписане ћирилицом.

Друга је чињеница она која се тиче времена кад је Србима почела
систематски да се намеће латиница, али и “идеологија” која је иза
тога наступала и “идеолози” који су је предводили. О томе Јањато-
вић доноси мноштво појединости, почесто таквих које, и са истра-
живачког становишта, представљају поуздану основу за много
дубље увиде и у закулисне игре које су у вези с тим припремане,
али и у заслуге “главних играча” који су то остваривали. Све се то
грана у много праваца, сваки је од њих био једнако фаталан и за
Србе, и за српску културу, и за српску будућност, а ја овде поми-
њем само покоју појединост, при чему њихову хијерархију свако
може одређивати према својим схватањима, а нека она у мом
случају буде – произвољна.
1) Јањатовићев преглед комунистичких докумената, са разних
конгреса и из различитих времена, показује да су њихови доно-
сиоци планирали да Србију разбију на исти начин на који је то с
Русијом учињено неколико година раније. Сетићемо се, наиме, да
је Лењин из Швајцарске, преко ратом запаљене Немачке, а затим
преко Шведске (са 20 милиона марака које су га тамо чекале) и
Финске, доведен у Петербург да покрене “Октобарску револуцију”,
а већ 1920. КПЈ хоће то исто да приреди и Југославији, с тим што су
њене идеје “еволуирале” од схватања о “совјетском Балкану” до
тога да “западне Србе” треба с тих простора “прогнати као оку-
паторе”. Јањатовићева је заслуга што је успоставио везу изме-ђу
данашњих прилика у којима се налазе Срби и почетака утеме-
љивања пројекта којим је све то припремљено. Неке су поједи-
ности у вези с тим посебно индикативне:
а) “Југославија је имала да се распадне на посебне државе –
Хрватску, Црну Гору, Македонију, Словенију; Србија се и не поми-
ње, док ће се мађарска и албанска национална мањина отцепити,
јер је њихову земљу, наводно, »анектирала« српска буржоазија”;
б) КПЈ је подржала усташки устанак у Лици (1932); нешто ка-
сније у затвору у Сремској Митровици споразум о уништавању
Срба потписали су Миле Будак и Моша Пијаде; на Бујанској кон-

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ]

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026