Похара Срба и српског језика

да се она “хрватска бискупија” преда у надлежност талијанским
бенедиктинцима; Хрвати су се због тога мало љутнули, али кад
им је Бозанић објаснио неке ствари, они су заћутали као заливени
и такви ће бити и кад папа од њих затражи и Истру и Задар и сва
“хрватска острва” која су “некоћ” Талијани сматрали својима. Срби
још не схватају све те игре, али ће им то папски емисари, или он
лично, објаснити кад, за две године, дођу на (про)славу Милан-
ског едикта, испод онога великог “латинског крста” код Ниша –
за који је речено да ће бити толико импозантан да ће се најбоље
видети из Ватикана.
А и без тога, Срби више не морају бринути за своју будућност,
њих предводи и световна и духовна власт које им је утемељивао
Ђилас и које их могу одвести једино тамо куд су их и одвеле. У
нестајање.
Данашњи баштиници комунистичке идеје, преобучени у де-
мократе, социјалдемократе, либералне демократе, хришћанске
демократе, трговачке демократе, наркоманске демократе, пљач-
кашке демократе, грађанске демократе, социјалисте, грађанске
иницијаторе, покретаче обнове, напредњаке и сличне специјалисте
за марифетлуке, довели су Србију у ситуацију у каквој се она ни-
је никад налазила у својој историји, при чему се најчешће не зна
ни чиме се баве њихови челници ни из којих се средстава финан-
сирају њихове странке, ни како су се они уопште нашли на поли-
тичкој сцени Србије и дошли у ситуацију да одлучују о народној
судбини, али је извесно да се њихово понашање своди тек на
ситну реторичку разлику у поређењу са оном коју су са политичке
сцене потиснули: они су један тоталитаризам (“комунистички”,
тј. прикривено фашистички) само реторички заменили другим
(“демократско-мондијалистичким”, тј.  нескривено фашистичким)
и продужили да се према српском народу понашају на исти начин.
Да би се то показало, довољно је само осмотрити оно што се да-
нас догађа и са Србима посебно и у свету уопште: ако се фашизам
специјализовао за уништавање туђих народа, а комунизам нај-
веће домете достигао уништавајући сопствене, ваља рећи да је
“модерна демократија у интерпретацији мондијалиста” у том сми-
слу потпуно неселективна: она с једнаком лакоћом планира уни-
штавање и једних и других. За то се уверљива потврда налази у
предлогу филозофа религије С. Кина Светском форуму 1996. да се
еколошки проблеми планете Земље реше тако што би се “станов-
ништво Земље смањило за 90 процената” – што је било “дочекано
бурним аплаузом присутних”.
Планерима судбине света и “утеривачима демократије” до-
вољно је, дакле, седамсто милиона робова и у светлу те чињенице
треба гледати и на све оно што се са Србима догађало током мно-
го последњих деценија и што им се и сада догађа: њихово зати-
рање почели су фашисти, продужили га комунисти, а послове
својих претходника завршавају носиоци “уранијум-демократије”,
уз несебичну помоћ домаћих “чикашких момака” и других про-