Југословенски мислиоци и лутања српске мисли

Следећи, четврти темељ налази се у делу посвећеном народној
мудрости. И поред чињенице да све пословице и готово све
народне песме припадају српском духовном наслеђу, оне се
приказују као део “југословенске” народне мудрости. Овај темељ
назвали би поклањањем. Они који су после два рата доведени
до руба биолошког опстанка, великодушно су поклонили своје
етничке и историјске територије, пасивно гледајући како адми-
нистративна подела прераста у државну. Сасвим је природно
очекивати од њих да поклоне и своју народну мудрост.
Из овога поклањања произлази и теза деценијама заступана у
српском духовном простору о подједнаком страдању свих делова
југословенских народа. Кад смо им поклонили своје духовно
благо, онда смо им поклонили и територије и своја страдања.
Поставља се питање да ли смо им ово духовно благо покло-
нили зато што је то било једино што они могу да прихвате. Да
ли је то био разлог зашто је заобиђена уметничка књижевност
српског Средњег века и њено богато неоплатонистичко наслеђе.
Поред свог поштовања према народној књижевности и мудро-
сти која је у другом временском раздобљу била једини извор ду-
ховног живота, вођеног изван манастира и цркава, можемо се
сложити са тврђењем Милана Кашанина, по коме “нема европ-
ског народа чија би највиша музика била фолклорна а највећа
поезија народна песма”.
Можда разлог занемаривања уметничке књижевности
Средњег века и стављање у први план народне књижевности
треба тражити у чињеници што су Гете, Ламартин и још понеки
великан XIX века поштовали искључиво српске народне песме.
Ако је ова хипотеза тачна, онда смо ми своју прошлост тумачи-
ли на основу туђих мерила и себе смо, да тако кажемо, посма-
трали кроз туђе наочари.
Пре него што напустимо део посвећен народној мудрости
треба поменути једно погрешно тумачење завршних стихова
песме “Косовка девојка”, тумачење коме се и ауторка приклања.
Наиме, тумачећи стихове:
”Да се јадна за зелен бор ватим
и он би се зелен осушио” тврди да у њима “Косовка девојка…
описује фаталност која је погађа…
Са овом оценом се не можемо сложити. Један светско-
историјски догађај не може бити пример општег правила које