Југословенски мислиоци и лутања српске мисли

усамљена. Величање раса постало је опште место политичког и
јавног дискурса. Њега налазимо тамо где га по дефиницији не би
требало да буде. Римокатоличка црква која је себе представљала
и представља као једну наднационалну и надрасну организацију,
постала је жртва ове праксе. Тако на пример, кардинал Гербер
1935 године пише да “не можемо ниједном народу забранити да
негује своје расне корене и да проналази средства за свој циљ”.

У католичком листу Oservatore Romano, у то доба је писало: “Ка-
толицизам не одобрава мешовите бракове и не препоручује их
јер нема поверења у укрштање”.
Други “знак времена” повезан је са оценом филозофског рада
Душана Недељковића, у то доба припадника илегалне КПЈ. За
њега ауторка каже како “свој поглед на свет усаглашава са Хера-
клитовом филозофском концепцијом материје”.4 Да се разуме-
мо: од Сократовог саговорника Кратила готово нико о себи није
мислио као о Хераклитовом следбенику. Па то свакако не може
бити ни човек који је живео 25 векова после Хераклита.
О чему се ради? У доба кад је књига писана, Комуни-
стичка партија је већ била забрањена и прогнана политич-
ка организација. Пошто су сви знали да ова странка своју
теоријску концепцију света заснива на материјализму и хе-
геловски схваћеној дијалектици, рећи за неког да припада
дијалектичком и историјском материјализму – што је било фи-
лозофско опредељење Душана Недељковића – значило је, не фи-
лозофску оцену и каталогизацију већ политичко денунцирање.
Ауторка је ово очигледно хтела да избегне па је, прихватајући
хегеловско-марксистичку оцену Хераклита као материјалисте и
дијалектичара хтела на овај начин да приликом оцене његовог
рада, поштеди свог колегу.
А како је овај “Хераклитов следбеник” узвратио пажњу? Онда
када су његови дошли на власт а сви остали отерани у илега-
лу? Само 10 година после појављивања Југословенских мислиоца
Душан Недељковић, председник Комисије за утврђивање ратних
злочина издаје свој памфлет Реакционарна филозофија старе