Југословенски мислиоци и лутања српске мисли

Југославије. У њему он Ксенију Атанасијевић назива “новом схо-
ластичарком”, “дипломираним лакејом” и припадником инте-
лектуалне групе описаном као “комична старудија”. У ову групу,
поред осталих, спадали су “шестојануарац” Дворниковић, “ратни
злочинци” Јонић и Вујић, епископ Николај Велимировић, чија
“мистика” води ка “четничким брадама”. Као припадник ове
групе Ксенија Атанасијевић је, према аутору, благосиљала грозне
четничке злочине.
Ако знамо атмосферу која је владала првих
година комунистичке владавине, онда схватамо да ове оцене
нису обична денуницјација; оне су биле –позив на смакнуће.
Као знак времена занимљив је и приступ личности и пореклу
Руђера Бошковића. Овај славни мислилац светског формата, по
вероисповести је био римокатолик, а по националности, према
свим доступним изворима, припадао је српском народу. Шта
је важније, посматрано из данашње перспективе. Да ли је овај
Дубровчанин Србин или Хрват? Ова питања су актуелна у доба
када је настајала књига Југословенски мислиоци.
Ауторка је нашла добро, али нажалост привидно решење: по
њеном мишљењу Руђер Бошковић је био Југословен.
Друго решење, знатно реалније и утемељије, данас више нико
не узима у обзир. Руђер Бошковић припадао је оној национално-
верској скупини, која се до Другог светског рата означавала
именом Србин-католик. Међутим, после великог геноцида
хрватске државе над Србима, ова етничко-верска скупина је
једноставно нестала, а са њом је нестао и сваки појам о њој.
Југословенске мислиоце можемо посматрати и оцењивати из
једног, да тако кажемо, “професионалног угла”. Ова књига излаже
садржај вишевековног процеса током кога су јужнословенски
народи – које ауторка, упркос постојећој евиденцији, сматра
једном нацијом – изградили схватање света и људског живота.
Овај процес, осим од личности и културе, зависи још и од та-
козваног прагматичног фактора.
Овај делотворни, прагматич-
ки фактор, значи да мислиоци не пишу своје књиге у вакуму и
не стварају ab ovo. На њихове хипотезе, поред природе “вечних”
питања утичу и раније дати одговори. Историја филозофије
приказује нам се као један лавиринт; одбачени одговори на које
се више не можемо враћати, јесу или путеви којима треба ићи
или као указивање на прави пут.
Филозофија јужнословенских народа једним делом активно
учествује у светској филозофији (Руђер Бошковић, Бранислав
Петронијевић..) а делом пасивно преузима већ постојећа решења.