Комунизам као нова религија

своје Партије. Истовремено Добрица Ћосић је више деценија био
један од најистакнутијих партијских радника, при чему је насто-
јао да постане и својеврсни “отац” српске нације. 12
Није се могло ни без “непријатеља”. Великосрпска буржоазија
и равногорци генерала Михаиловића постали су за комунисте у
Србији и Југославији оличење “непријатеља”, како у самом рату,
тако за време социјализма, када четника није ни било. Југословен-
ска војска у Отаџбини и њен командант Драгољуб − Дража Ми-
хаиловић приказивани су као “легендарна чудовишта”, лишена
људских особина, “архинепријатељ” и оличење “зла”, симбол ре-
акције, тираније и српског партикуларизма. 13
Кроз многобројне комуникацијске канале стварана је припо-
ведачко-митска напетост заснована на систему вредносно-језич-
ких бинарних опозиција: наше-туђе, добро-зло, људско-нељудско.
Подстицана је општа архетипска конфронтација, између онога
што је људско и онога што је људском супротно. Ратна збивања
и борба против нациста, који су заиста претили опстанку свих
хуманих вредности цивилизације, и физичком опстанку многих
народа, искоришћена је за оживљавање човекове митске борбе за
опстанак, при чему партизани имају улогу прометејских јунака,
а њихови противници, пре свих равногорци, улогу “издајника” и
“слуга окупатора”, сила које људе угрожавају. Док је таква врста
пропаганде у рату и имала рационалну основу, она је за време
вишедеценијске власти комуниста попримила псеудорелигиозну
улогу у којој се сваке године ритуално поново побеђивало “зло”. 14
Истовремено потенцирана је лаицизација друштва као сас-
тавни део марксистичке идеологије комунистичке партије. Такав
приступ сматран је за предуслов “модернизације” и “напретка”
целе заједнице. Српска црква и њени верници нашли су се у
држави која је имала негативан однос према религији, поистове-
ћиваној са равногорцима, монархистичком опозицијом и “назад-
ним” размишљањем. Нису били ретки и физички напади на епи-
скопе и свештенство, ометање црквених обреда, јавно вређање,
хапшења, одузимање црквених објеката, мешање органа власти
у рад цркве. Држава је ширила антирелигиозну кампању, тајна
полиција је надзирала делатност епископата, а Комунистичка
партија је наметала научни социјализам као својеврсну “нову ре-
лигију”. Уложен је велики напор да се прекине с традиционалним
___________________________________________________________________
12
Latinka Perović, „Dobrica Ćosić o Josipu Brozu Titu. Skica za istraživanje
poilitičkog i intelektualnog odnosa”, u: Tito – viđenja i tumačenja, ur.
Olga Manojlović-Pintar (Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije; Arhiv
Jugoslavije, 2011), str. 152-155; Коста Николић, Српска књижевност и
политика 1945-1991. Главни токови (Београд: Завод за уџбенике), стр.
266-338.
13
Милош Тимотијевић, „’Храбри’ партизанииi ’зли’ четници.
Историографија Чачка о опсади Краљева 1941. године”, у: Округли
сто : Краљево октобра 1941. године, ур. Драган Драшковић, Радомир
Ристић (Краљево: Народни музеј; Историјски архив, 2003), стр.
276-298.
14
Исто