Комунизам као нова религија

љај, који у крајњем испољавању може бити и мистичан, те стога
тешко подложан емпиријској провери. Истовремено, религиоз-
ност захвата најдубље и најинтимније слојеве људске душе и ума,
нарочито када је на делу “изворна”, “добра” побожност, а не фор-
мална повезаност за религију и цркву. Класична религија утеме-
љена је у институционализованој религијској организацији (црк-
ви), заснована на догми, развијеном теолошком учењу и учешћу у
сложеном сплету религијских ритуала, неопходном основом вере
и условом спасења верника. Због тога класична религиозност под-
разумева бар два важна аспекта: прихватање учења религије и
практиковање побожности у одређеним религијским организа-
цијама, те развијање осећаја припадности вери и црквеној орга-
низацији. Тако је класична религиозност “синтеза ’религиозне
свести’ и ’религиозног понашања и удруживања’”. Није довољно
само се декларисати религиозним, и при том више-мање усвојити
елементе доктринарног учења, већ је потребно живети у складу с
религијским науковањем, на прописан начин обављати обреде и
редовно одлазити у храм и присуствовати верским радњама, од-
носно богослужењу ако је у питању традиционална религија. 2
Религиозност није само део приватности човека, његовог за-
твореног унутрашњег духовног света, без интеракције са околи-
ном. Припадност заједници верника представља значајан вид ре-
лигиозности, део друштвених кретања, која укључују и ритуале
(култ, служење религијским симболима, поштовање и јавно ис-
пољавање верских норми, учешће у деловању верске организа-
ције). Религиозност није само осећај који постоји унутар тради-
ционалних религија. Током XX века дошло је до ширења универ-
залистичких иделогија које су замењивале традиционалну по-
божност, али од које су преузети многи делови култа. Однос у-
нутрашњег и спољашњег живота појединца, однос јединке и
друштва, појединца и цркве, државе и верских заједница, однос
старе религије, нових идеологија, секуларизације и атеизације,
представљају елементе без којих немамо увид у многе сегменте
развоја друштва у XX веку, посебно комунизма и његове праксе
насилног преображаја друштва.

Апокалиптична идеологија

Комунизам је као тоталитарна идеологија настојао да створи
нови квалитет у развоју људског друштва. Циљ није био да се
промене “некe ствaри” већ сам човек као “мера свих ствари”, како
би из “крвавог блата историјске стварности” закорачио у нови
живот. Маркс је говорио да је то прелаз “из царства нужности” у
“царство слободе”. Улаз у то ново “царство”, које је носило најра-
____________________________________________________________________________
2
Mirko Blagojević, Dragoljub B. Đorđević, „Religioznost stanovništva
Jugoslavije (Delimičan pregled iskustvenih istraživanja)”, Teme, XXIII,
br. 1-2 (Niš, januar - jun 1999), str. 81 – 94; Mirko Blagojević, „Sociološki
prihvatljiva definicija religije”, Filozofija i društvo XXV (Beograd, 2004),
str. 235-238; Dragoljub B. Đorđević, „Religioznost”, Sociološki rečnik, ur.
Aljoša Mimica, Marija Bogdanović (Beograd: Zavod za udžbenike, 2007),
str. 491-493.