Комунизам као нова религија

Модернизам се може одредити као револуција која настоји да
поништи културну условност и релативност знакова, те да утврди
безусловност бића која се налази изван њих, како год било тумаче-
но то чисто, изворно биће: “материја” и “економија” у марксизму,
“живот” у ничеанству, “либидо” и “несвесно” у фројдизму, “ствара-
лачки нагон” код Бергсона, “ток свести” код Виљема Џејмса и
Џејмса Џојса, “егзистенција” у егзистенцијализму, “самовита реч”
у футуризму, “радничко-сељачка власт” у бољшевизму. 7
Поред рационалних идеолошких основа комунисти су према
идеологији имали и мистични занос, упоредив с фанатизмом који
се среће у верским сектама. Већина марксиста је, попут раних
хришћана, имала религиозни однос према учењу које су ширили.
Били су убеђени у долазак велике апокалиптичне промене која ће
укинути све што је било зло, након чега ће се створити друштво
без несреће, угњетавања, неједнакости и неправде. Марксизам
је овој миленијумској нади пружио гаранцију науке и историј-
ске неизбежности, а успех бољшевика у Октобарској револуци-
ји (екуменски догађај) био је живи доказ да је та велика промена
почела. Многе младе генерације широм света надахњивале су се
“сјајним светлом Октобра”, настојећи да свој живот посвете свет-
ској револуцији. Оно што су комунистима давале њихова вера
и апсолутна оданост штабу светске револуције у Москви (друга
“небеска домовина”), била је способност да себе виде као делове
велике универзалне цркве, а не изоловане секте. 8
Тоталитарна идеологија комунизма утемељена је као својевр-
сна “политичка религија”, која је нарушила традиционалну раз-
лику у деловању световне и духовне власти. Политика преузима
особине религије, док заузврат религија поприма, у случају ко-
мунизма, атеистичку форму. То објашњава ширину и дубину ин-
тервенције комунизма у само друштво. Историјску адекватност
теолошки заснованих религија, њихову трансцендентност и скло-
ност искупљењу у оностраности замењује нова политичка реал-
ност религиозног атеизма, као иманенција овостраног, материјал-
ног света. 9
Лењинова “партија новог типа“ може да се поредити са ства-
рањем хришћанских монашких редова. Овај начин организова-
ња давао је чак и малим организацијама несразмерну ефикасност,
јер је партија могла да захтева необичну оданост и самопожртво-
вање од својих чланова, далеко више него што то постижу обична
војничка дисциплина и кохезивност. Дисциплиновано чланство
имало је тоталну усредсређеност ка спровођењу партијских
одлука по сваку цену. Постојало је квазихилијастичко убеђење
____________________________________________________________________________
7
Михаил Епштејн, Постмодернизам (Београд : Zepter book world, 1998),
стр. 6.
8 Erik Hobsbaum, Doba ekstrema: istorija Kratkog dvadesetog veka : 1914-
1991 (Beograd : Dereta, 2002), str. 48, 60.
9
Михаил К. Рыклин, Коммунизм как религия. Интеллектуалы и
Октябрьская революция (Москва: Новое литературное обозрение,
2009), стр. 9-33.