Комунизам као нова религија

погледима на свет, и да се усвоји “сурогат” марксистичка религи-
ја, примерена новом режиму. 15
Ширење “социјалистичке религије” темељило се на максимал-
ном поједностављивању односа у друштву. Истицано је станови-
ште да је пре револуције владало “зло” (капитализам), а да након
њега долази доба “светлости и напретка”. Заправо, комунисти су
освајање власти доживљавали као неку врсту мистичног прео-
крета у историји, Јосип Броз Тито уздигнут је на ниво божанства,
а Југословени, нација коју су обликовали комунисти после Другог
светског рата, проглашени су за “изабрани народ”. Тај осећај про-
истекао је из убеђења да Комунистичка партија треба да буде вла-
дајућа јер њени чланови поседују информације о току историје,
знање које је недоступно “обичним смртницима“. Истицала се
једна врста “изабраности”, секуларног карактера, али која нужно
задобија квазирелигијске облике. Југословенски комунисти су
настојали да својој “изабраности” дају и законску форму, што су
уписали и у Устав из 1974. године, као највиши правни акт земље,
чиме је евентуално оспоравање њихове “изабраности” одмах пред-
стављало и противуставно деловање. 16

Ритуали

Религија подразумева и ритуале, што је карактерисало и праксу
ширења идеологија у XX веку, као великих псеудорелигиозних
доктрина. Оне су на сазнајном плану недоступне не само најши-
рим слојевима становништва, него и највећем делу чланства, па и
делу елите идеолошке организације. “Знањем” владају идеолози и
Вођа, док су масе углавном пасивне. Религиозност која је постоја-
ла унутар комунизма имала је мало тога заједничког са свесним
исповедењем традиционелне вере. Материјализам се испољавао
као несвесна, квазифилозофска религија материнства, псеудо-
научно изражен пагански култ општења човека с плодотворним
снагама природе. Овај подсвесни импулс требало је да се искори-
сти за уређење светске хармоније, коју људи треба да узму у своје
руке, а пуна власт над светом требало је да се преда свемогућој
хијерархији посвећених. 17
___________________________________________________________________
15
Радмила Радић, „Српско друштво у 20. веку између две вере: приватно
и јавно”, Приватни живот код Срба у двадесетом веку, пр. Милан
Ристовић (Београд : Clio, 2007), стр. 667; Томислав Бранковић, „Савез
комуниста Југославије и религија : са освртом на законску регулати-
ву и праксу”, Политикологија религије, 2 (Београд, 2007), стр. 81-96;
Милош Тимотијевић, Век сумње : религиозност у чачанском крају :
1886-2008 (Чачак : Легенда : Народни музеј Чачак, 2009) стр. 53-75.
16
Kosta Nikolić, „Srpska istorija i religija”, Istorija 20. veka, 1 (Beograd, 2001),
str. 91-98; Srđan Šljukić, „Mit o izabranosti: komunizam u Jugoslaviji”,
Mitovi epohe socijalizma (Novi Sad : Centar za istoriju, demokratiju i
pomirenje ; Sremska Kamenica : Fakultet za evropske pravno-političke
studije, 2010), str. 31-64.
17
Михаил Епштејн, Вера и лик : религиозно несвесно у руској култу-
ри XX века (Нови Сад : Матица српска, 1998), стр. 344-355; Горан
Милорадовић, „Прах праху : стаљинистички погребни ритуали у
социјалистичкој Југославији”, Годишњак за друштвену историју, 1–3
(Београд, 2007), стр. 83–106.