Комунизам као нова религија

Различите јавне манифестације, ритуалне радње и симболи,
попут спортских слетова, ношења штафетних палица, војних
парада и других масовних догађаја, имају сврху отворања кому-
никацијског канала за укључивање што ширег круга људи у иде-
олошку заједницу, чиме се овладава њиховом психом, као усло-
вом стабилног владања. Улога представа у конституисању група
и покретања колективних политичких акција увек је велика, при
чему театрализација има важну улогу. Церемоније, конгреси и де-
филеи јесу елементарни облици објективизирања, а уз то и добра
прилика да се чланови и присталице, поред визуелних, подсете и
свих других разлика које их одвајају од остатка друштва. 18
Одвајање од старих традиција и религије и успостављање
нових вредности и “светитеља” започело је већ 1941. године на
слободној територију у западној Србији коју су контролисали пар-
тизани. Посебно свечани и пркосни били су дефилеи у Ужицу и
Чачку на дан Октобарске револуције (7. новембар1941), у време
када је почео грађански рат са равногорцима у коме су партизани
имали почетни војни успех. 19
Пример двојне параде у Горњем Милановцу, коју су на истом
тргу на дан Октобарске револуције приредили партизани и рав-
ногорци најкарактеристичнији је пример сукобљавања два прин-
ципа организације друштва, “старе” и нове “религије”. Партизани
су читали проглас ПК КПЈ-а за Србију, певали револуционарне
песме, и носили слике Стаљина и Лењина (“лебделе су изнад гла-
ва веселог и борбеног народа”). Истовремено и равногорци су
постројили своју јединицу на тргу. “Држали су краљеву слику и
четничке амблеме [...] У мантији са крстом у једној руци, поп До-
бривоје Страњаковић је читао молитве и благосиљао их [...] Ста-
ријим људима окупљеним на тргу засветлеле су у очима сузе због
изгубљене слободе, због успомене на прошле ратове”. 20
Религије никада нису само ствар веровања, јер се многим ри-
туалима потврђује и јача солидарност групе која се тако прибли-
жава вишим силама, као што је случај са многим церемонијама, а
нарочито оним приликом сахрањивања. Атеизам и борба против
сваке религије постаће саставни део руског комунизма, али бри-
шући старе религије, комунизам је створио нови култ. Тренутак
сакрализације започиње Лењиновом смрћу (1924), балсамирањем
и смештањем његовог тела у маузолеј. 21
________________________________________________________________
18
Ana Birešev, „Pierre Bourdieu – nekoliko elemenata (teorije) političkog
polja”, Filozofija i društvo, 3 (Beograd, 2008), str. 9-36.
19
Коста Николић, Историја равногорског покрета 2 (Београд: Српска
реч, 1999), стр. 25; Горан Давидовић, Милош Тимотијевић, Затамњена
прошлост. Историја равногораца чачаснког краја 1 (Чачак:
Међуопштински историјски архив, Народни музеј Чачак; Краљево:
Народни музеј Краљево; Горњи Милановац: Музеј рудничко-
таковског краја, 2002), стр. 327-328.
20
Јелена Поповић, Таковци у народноослободилачкој борби и револуцији.
Књ. 1 (Горњи Милановац : Дечје новине, 1986), стр. 447-448.
21
Михаил К. Риклин, н. д., стр. 9-13, 23-24; Горан Милорадовић, „Прах
праху : стаљинистички погребни ритуали у социјалистичкој
Југославији”, стр. 83–106.