Комунизам као нова религија

ставити само стварањем бескласног друштва, уништавањем ка-
питалистичке диктатуре, ако је нужно и насилним путем. Маркс
је сматрао да је капитализам немогуће реформисати и промови-
сао је “пророчанство” о његовом насилном уништењу. Пошто су
комунисти државу схватали као “класну”, а не “народну”, изгра-
дили су уверење да државу не треба сматрати својом, већ туђом,
власништвом владара, господареће класе. Из тога се извлачи за-
кључак да постоји само један пут да се побољшају ствари, а то је
само потпуно освајање власти. 29
Комунизам се изборио за политичку власт посредством
ратова, који сами по себи имају своју динамику и унутрашњу
логику. Ратови увек појачавају једноставна осећања, која се своде
на љубав и мржњу, манихејско виђење света. Људске жртве, мате-
ријална разарања и прерасподела друштвене моћи, мењају ствар-
ност, а мржњу која је створена током ових сукоба није могуће
лако избрисати. Она се често у току рата, а нарочито након њего-
вог завршетка, подстиче у пропагандно-идеолошке сврхе. Смрт,
страдање, патња, многобројна насиља, страх, и велики напори да
се биолошки опстане у условима тешке неизвезности, нису могли
лако да се забораве. Стварањем негативне пројекције “другог”
објашњава се (и оправдава) потребом јачања унутрашњег једин-
ства заједнице. Подела “ми” и “они” своди се на оштро разграни-
чен биполаран однос два супростављена принципа, као две су-
протности, позитивног (“ми”) и негативног (“они”). Тако ство-
рени стереотипи, као крајње поједностављене представе о себи
и другима, могу се претворити у опасно пропагандно оружје с
дуготрајним дејством, чији је отровни утицај тешко неутралиса-
ти. Једна од особина људске свести јесте да мислимо у сликама о
стварима којих се бојимо или их обожавамо. Те слике никада не
остају у области апстракције: ми их разумемо као део стварно-
сти и испуњавамо их описима, да бисмо их разликовали од нас
самих чиме се утире пут стварању стереотипа у нашим главама.
Наслањајући се на ратну пропаганду комунисти су настојали да
историјску свест натопе снажним емотивним доживљајем про-
шлости, у распону од љубави до мржње, што доприноси екстрем-
ном, ратоборном, и у крајњем случају, убилачком понашању по-
јединаца, група, па и значајних делова нације, нарочито ако је
онемогућено рационално сагледавање прошлости, које би дело-
вало ослобађајуће. 30
Сам рат представља расуло многих вредности. Психолошка,
морална и духовна деструкција друштва била је нарочито снажна
у многим крајевима где се живот људи налазио на самој ивици
опстанка. Због свега тога уздрман је социјални поредак, иденти-
__________________________________________________________________
29
Karl Poper, Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji 2. Plima proročanstava:
Hegel, Marks i posledice (Beograd; BIGZ, 1993), str. 182, 186- 187, 196; Lekcija
ovog veka : intervjui Đankarla Bosetija s Karlom Poperom sa dva izlaganja
o slobodi i demokratskoj državi (Beograd : Alexandria Press : Nova srpska
politička misao, 2002), str. 31-32.
30
Милош Тимотијевић, „’Храбри’ партизанииi ’зли’ четници.
Историографија Чачка о опсади Краљева 1941. године”, стр. 276-298