Комунизам као нова религија

полаже, слободно, по сопственој вољи, да она више нема власти
над човеком и да се раскине манипулација смрћу зарад господа-
рења. 24
Југословенски комунисти настојали су да на основу совјет-
ских узора створе церемоније неопходне за стварање новог атеи-
стичког друштва, при чему је веома важан био нови однос према
смрти и умирању. Узор за све ритуале било је Лењиново свечано
сахрањивање, говори на његовом одру, подизање маузолеја, изла-
гање његовог мумифицираног тела и редовни дефилеи и параде
на Црвеном тргу у Москви испод целе конструкције на чијем су
подијуму стајали наследници идеала револуције. Путем ових ри-
туала демонстрирано је уверење да вредности које поштује група
надживљавају нестанак појединца. Дух погинулих “оваплоћавао”
се у Партију путем “моштију” умрлих “светитеља”. Најснажнији
покретачи колективних емоција, непосредно после Другог свет-
ског рата, биле су многобројне сахране погинулих војника упри-
личене на централним градским трговима, ритуално премешта-
ње костију, постављање бројних споменика и спомен-плоча. 25
Све модерне државе имају потребу да путем идеологије сим-
боличне политике намећу званичну репрезентативну културу
као интегративну форму којом се уобличава, тумачи и оправда-
ва друштвена стварност. Главна сврха оваквих подухвата јесте
остваривање политичке легитимности и културне интеграције
свих друштвених слојева, али и остваривање грађанске лојално-
сти и солидарности појединаца кроз поистовећивање с владају-
ћим системом. 26
У питању је био почетак процеса стварања система митова,
симбола и ритуала “цивилне религије СФРЈ-а”, чије су најважни-
је догме биле: партизански мит, еп Народноослободилачког рата
1941-1945. године, култ Јосипа Броза Тита, мит о “изузетности”
Југославије у свету после раскида са Стаљином 1948. године и
братство-јединство. Култ народних хероја (осим у случају Јосипа
Броза Тита) темељио се на приказивању јунаштва, аскетизма и
мучеништва. 27
_______________________________________________________________
24
Todor Kuljić, Tanatopolitika : sociološkoistorijska analiza plitičke upotrebe
smrti (Beograd, Čigoja štampa, 2014), str. 227-241.
25
Olga Manojlović-Pintar, „Široka strana moja rodnaja”. Spomenici
sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954.”, Tokovi istorije, 1-2
(2005), 135, 139, 142; Олга Манојловић-Пинтар, „Смрт и култура сећања”,
у: Приватан живот код Срба у двадесетом веку, ур. Милан Ристовић
(Београд: Clio, 2007), 907; Борис Гројс, н. д., стр. 98-100; Горан
Милорадовић, Лепота под надзором : совјетски културни утицаји у
Југославији : 1945-1955, стр. 219-223, 237-239.
26
Мирослав Тимотијевић, Таковски устанак – српске Цвети : о јавном
заједничком сећању и заборављању у симболичној политици званичне
репрезентативне културе (Београд : Историјски музеј Србије :
Филозофски факултет, 2012), стр. 24-25, 40-43.
27
jekoslav Perica, „Herojstvo, mučeništvo i karizma u civilnoj religiji
titoizma. Proturečja između Titovog kulta i kulta narodnih heroja
Jugoslavije”, u: Tito – viđenja i tumačenja, ur. Olga Manojlović-Pintar
(Beograd, Institut za noviju istoriju Srbije; Arhiv Jugoslavije, 2011), str. 582-
583, 585.