Комунизам као нова религија

Култ Лењина одиграо је велику улогу у “новој социјалистич-
кој религији”. Лењин је проглашен за образац “новог човека“,
“најљудскијег од свих људи“. Маузолеј у који је смештена Лењи-
нова мумија имао је централни положај у невидљивој совјетској
сакралној хијерхији. Сваке године одржаване су параде у којима
је даван извештај о раду вођама, фигурама које су се налазиле на
маузолеју, чија се власт заснивала на унутра скривеној Лењиновој
мумији, симболу настављања његовог пута у социјализам. Нови
култ био је оригиналан, јер су мумије фараона и других древних
владара зазиђиване у пирамиде и скриване од очију смртника, а
покушај отварања гробница сматран је за скрнављење, светогрђе.
Међутим, Лењинова мумија изложена је погледу свих поклони-
ка који су у маузолеј долазили као на ходочашће. Истовремено у
Совјетском Савезу борбени атеисти бавили су се ископавањем
моштију светитеља, смештајући их у псеудомузеје, у склопу ан-
тирелигиозне пропаганде. Лењиново тело, његова “овоземаљска
љуштура”, коју је он такорећи “скинуо са себе” да би се непосредно
оваплотио у ствар изградње социјализма изнутра, “надахњивало
је совјетски народ на подвиге“. За традиционалне мумије посто-
ји традиционална одећа, која означава прелазак човека у други
свет, у “царство мртвих”, док је лик Лењина васпостављен “реа-
листички“ до најситнијих детаља онакав какав је био “у стварно-
сти“. Раније се тело умрлог поштовало у његовом другобивству, у
његовом постојању у другом свету, алтернативном земаљском и с
надом у васкрсење, а Лењиново тело се поштује управо стога што
њему више не одговара никаква духовна реалност. Балсамовани
Лењин се поштује и излаже управо као знак коначног напушта-
ња овог света, сведочанства да је његово оваплоћење без остатка
напуштено и стога су његов дух, “његово дело“, у потпуности сло-
бодни за даља оваплоћавања у доцнијим совјетским руководи-
оцима. На тај начин се доказује да је он уистину, неповратно и
дефинитивно умро, да неће васкрснути и да никакво позивање
на њега ни у ком смислу више није могуће − већ једино преко ње-
гових наследника који сада стоје на маузолеју. 22
Отпор милитантном атеизму комуниста и широко распро-
старњеном насиљу условио је и радикалну критику, која нагла-
шава порив према смрти и самоуништењу “нове религије”. 23 Ко-
мунисти с друге стране тврде да њихова херојска тежња за смрћу
и спремност на насиље има самоослобађајућу улогу у процесу
разбијања класне и институционале употребе смрти, којом је ма-
нипулисала владајућа класа. Аскетски хероизам револуције није
нужно тражио жртву и смрт, јер су сматрали да је смрт у класној
борби само средство за успостављање друштва у ком ће и однос
према њој бити битно другачији, “лишен ирационалне оностране
накнаде”. У питању је покушај да се “овлада” смрћу, да се њом рас-
____________________________________________________________________
22
Борис Гројс, Стил Стаљин (Београд: Службени гласник, 2009), стр.
99-101.
23
Игор Шафаревич, Социјализам као појава светске историје (Цетиње:
Светигора, 1997), стр. 380-396.