Комунизам као нова религија

зличитија имена, није могао да прекорачи свако, већ само “нови
човек”, чија ће се личност, ако је потребно, и насилним методама
обликовати. У једном совјетском логору постојала је парола која је
на најбољи начин осликавала то становиште:“Човечанство ћемо
гвозденом руком натерати у срећу”. 3
Тоталитарни идеолошки и државни системи представљају
покушај да се у пракси реализују утопијски концепти идеално
уређеног друштва, у чијој се основи налази мит о изгубљеном
рају. Модерне идеологије покушале су да замене религију како
би оствариле своје концепте “новог друштва”, што је довело до
појаве политичког месијанизма, који се у пракси испољио кроз
пуританизам, јакобизам и марксизам. Основна структура дру-
штвених, психолошких и филозофских особина тоталитаризма
своди се на стварање милитантне, у себе затворене конспиратив-
не организације с чврстом дисциплином и хијерархијом, развије-
ном доктрином или тумачењем “свете књиге” према којој мора да
се уреди друштво. При томе се испољава искључивост и примена
силе према политичкој конкуренцији. Продор у саму душу след-
беника и контрола његове личности чини најважнију компонен-
ту тоталитарне идеологије. 4
Истовремено тоталитарне идеологије имају за циљ универ-
залну раширеност, јер желе да уреде цео свет и формирају “новог
човека” путем “контроле душа”, ширећи идеје разума, морала, ло-
гике, доследности, нудећи једноставне рецепте за људске пробле-
ме. Убрзана модернизација друштва условила је ломове и не-
станак многих традиционалних вредности, укључујући и рели-
гију, тако да су тоталитарне идеологије настојале да се поставе
на место прогнаног Бога, уместо кога су уздизали човека самог
(Лењина, Стаљина, Хитлера, Мао Цедунга, Тита или неког другог
“избавитеља”). 5
Егалитарно-универзалистичке тежње комунизма произашли
су из идеологије просветитељства. Међутим, док су либералне де-
мократије тежиле “напретку“ посредством унутрашње динамике
друштва, комунисти су уз помоћ насиља вршили своје “прогре-
сивно” револуционарно деловање. Обе идеологије веровале су да
је “смисао историје” управљен према “напретку” и “модерниза-
цији”. 6
_____________________________________________________________________
3
Горан Милорадовић, Лепота под надзором : совјетски културни
утицаји у Југославији : 1945-1955 (Београд : Институт за савремену
историју, 2012), стр. 33-34.
4
Milan Brdar, „Ispitivanje smisla otvorenosti putem dekonstrukcije pojma
totalitarizma”, Sociološki pregled, 3/4 (Beograd, 1999), str. 177-216.
5
Горан Милорадовић, Лепота под надзором : совјетски културни
утицаји у Југославији : 1945-1955, стр. 35.
6
Погледати публикације: Fransoa Fire, Prošlost jedne iluzije : komunizam
u dvadesetom veku (Beograd : Paideia, 1997); Alen Bezanson, Zla kob
stoljeća : o komunizmu, nacizmu i jedinstvenosti Šoe (Čačak ; Beograd
: Gradac, 1999); Алан де Беноа, Комунизам и нацизам : 25 огледа о
тоталитаризму у XX веку : (1917-1989) (Београд : Центар за изучавање
Традиције „Укронија”, 2007).