Комунизам као нова религија

тети људи, улоге и хијерархије у друштву. Многе дотадашње
вредности и моралне категорије биле су одбачене. Оскудица и си-
ромаштво поништили су друштвене разлике између класа и дру-
штвених статуса, нестало је предности града над селом, а резиг-
нација и сумња, апатија и фатализам били су раширени, посебно
тамо где су биле сталне борбе. 31
Повратна реакција људи на ову деформацију света, додатно
убрзану и утицајем модерне цивилизације која је условила распад
племенске и патријархалне свести, њених моралних начела и
симбола, испољавала се у негативним сликама и квалификација-
ма. Изненадна спознаја нових модерних вредности, нагло осло-
бађање од ритуалних и етичких племенских норми које су у про-
шлости биле светиња, условиле су противреакцију – критику си-
ла које су тај процес изазвале. Али ако се у тој критици полази
од перспективе “новог” и “бољег” живота у будућности, што су
обећавали комунисти, критика се усмерава на мрачне снаге које
су унеле хаос и “паклени неред”. У пропаганди, која се преливала
у уметничку литературу и обавезну школску лектиру то су били
“четници”, оптужени за “злочиначку издају”. 32
Иако се највише говори о класном радикализму комуниста
тек после успостављања потпуне власти у Србији (1944), обрачун
са “непријатељима” почео је већ 1941. године. Заправо још пре по-
чињања рата, за Божић 1941. године, комунисти у унутрашњости
Србије упућивали су грађанским првацима “честитку” за “по-
следњи Божић у капиталистичкој Југославији”, најављујући пот-
пуни обрачун са домаћом буржоазијом. 33
Да би се тај задатак и обавио морала се формирати војска
спремна и способна да изврши задатак социјалне револуције.
Улазак у партизанске редове имао је својеврсну мистику, јер је
појединац приман у редове “одабраних”. При томе је чин узима-
њем новог имена, облачења униформе, добијао обрисе својеврсне
иницијације. На тај начин мењала се личност појединаца, који се
од тада понашају као да су “неко други”. 34
На самом почетку устанка против Немаца, у лето 1941. године,
поједини одреди партизана нису били духовно спремни да крену
у радикалан обрачун са стварним и потенцијалним противници-
ма комуниста. Голобради младићи устручавали су се да изврша-
вају наређења о безусловним ликвидацијама. При разради ових
задатака, многим адолесцентима, од којих се тражило да постану
борци револуције, није било пријатно да се нађу у улози атента-
тора или егзекутора. Младићи који су окретали главу када би
___________________________________________________________________
31
Мари-Жанин Чалић, Историја Југославије у 20. веку (Београд : Clio,
2013), стр. 192, 194-195.
32
Радован Вучковић, Модерни роман двадесетог века (Београд: Службе-
ни гласник, 213), стр. 518.
33
Милош Тимотијевић, „Чачак у предвечерје Другог светског рата 1938-
1941. социјална, економска и политичка структура”, Зборник радова
Народног музеја XXIX (Чачак, 1999), стр. 133-218.
34
Горан Милорадовић, „Прах праху : стаљинистички погребни ритуали
у социјалистичкој Југославији”, стр. 83–106.