Милош Ковачевић
Вијек и по странпутица српскога језика
koljena narodne pjesme ilirske? U svakom odgovoru naći ćete Serblje
i Serbstvo… Dakle onaj koi veli: da što je serbsko nije ilirsko, ili što je
ilirsko da nije serbsko (naravno u smislu same narodnosti) – jest ili
neznalica, ili neprijatelj sloge izmegju Slavjanah od velike grane ilirske
… Ta n.p. sav svijet znade i priznaje, da smo mi književnost ilirsku
podigli i uveli; nu nama još ni izdaleka nije na um palo ikada tvarditi,
da to nije serbski već ilirski jezik; pače ponosimo se i hvalimo Bogu
Velikomu, što mi Hervati s bratjom Srbljima sada jedan književni jezik
imamo”. Ако некоме данас није довољна наведена Гајева изјава
о илирском као српском језику, онда нека послуша сљедећу, из-
речену 3. 12. 1852. године у “Народним новинама”, којим је Љ. Гај
био уредник. Говорећи о Павлу Ритеру Витезовићу који је у 17.
вијеку у осам књига “spisao istoriju Serbah“, Гај ће рећи: “…kamo
sreće da je on [P. R. Vitezović], koji se je u svoje doba za narodni jezik
borio, na mjesto što je hervatski provincijalizam sa serbskim mješao
i tako nepraktično na neoborive zaprjeke nagazio, – onda, kao što mi
sada u novija vremena, najglavnije grane jezik, koji se je u izobilju
izreka i u svojoj čistoći najbolje sačuvao, u svojoj cjelosti prigrlio i
u hervatsku književnost uveo, mi bi se zaisto sa svime na drugom
stepenu narodnog napretka danas nalazili”.
Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ]
Коментари