Егзистенција у свјетлу самоитности

круг, захваљујући којем и унутар кога језик озбиљује себе посред-
ством енергија ума испољавајући своје језичко биће и остварујући
своје функције, док ум истовремено кроз то садејство остварује
себе и своје интересе. Требало би још боље освијетлити везу из-
међу природе, карактера и изражајних могућности како језика
уопште, тако и појединих националних језика, са менталним стру-
ктурама човјека и начинима функицонисања људског мозга и раз-
мишљања. Постоји ли универзални код за све, који још нисмо
дешифровали, како мисли професор Милосав Чаркић, као не-
видљиви контролни механизам универзума и оквир свеколиког
искуства, знања и размишљања? Ако постоји, онда се поставља
питање на чему се заснивају разлике између појединих национал-
них језика и начина размишљања? Јесу ли то разлике само повр-
шинске и конвенционалне природе, које немају дубље коријене
у природи људског духа и универзума, или су дубоко укопане у
саму природу ствари? Да ли је постојање универзалног кода при-
роде и карактера ума и језика у колизији са постојањем разли-
читих националних језика и човјекових начина размишљања?
Немају ли језик и ум, као духовне енергије и ентитети, по својој
суштини универзални карактер, који се нужно изневјерава и ква-
ри сваким парцелисањем и упосебљењем у поједине националне
језике и облике размишљања?
Отварање ових важних питања на овоме мјесту има за циљ
стварање искуствених и мисаоних претпоставки за постављање и
расправљање питања о самобитности. Те искуствене и мисао-не
претпоставке олакшавају и макар овлашно приближавање одго-
ворима на напријед формулисана питања. Оне такође омогућују
да се одшкрину врата и питању о поријеклу језика и ума. Јер, ма-
да савремена постмодерна филозофска и нефилозофска мисао
врло радо отклања сваку мисао и питање о поријеклу, искону, осно-
вама или коријенима ствари, сваку идеју почетка, појава и догађа-
ња, поготово ако је она супстанцијално и метафизички интони-
рана, важност истраживачких задатака тјера нас на озбиљно при-
ступање проблемима, па и проблему поријекла. Јер, знање пори-
јекла одређене појаве, њених узрока, каквоће и разлога не налаже
само повијесни карактер херменеутичког искуства, већ и сама
природа ствари и проблема. Проблем самобитности, тијесно по-
везан са проблемима језика и ума, у савременој филозофији има
од њих сасвим различит статус. По много чему стоји издвојен и