Егзистенција у свјетлу самоитности

Увод
У филозофији и пољу мисаоног искуства језик и ум већ одавно
спадају међу битне појмове и проблеме. Основни разлог томе по-
чива у  њиховој природи и енергији, којима омогућују како разу-
мијевање и сазнање свијета и људског постојања, тако и артику-
лацију и саопштавање драгоцјеног искуства и знања. На основа-
ма умне способности и умног односа човјека према свијету и себи,
којима он разумно приступа стварима пребивајући у свјетлости
свијести, знања и истине, те језика и језичке способности, којима
у подручје разумљивог и саопштивог извлачи логосну потку ства-
ри и догађања, изграђен је цио људски свијет значења, искуства и
знања. Зато су и у рефлексивној свијести филозофије језик и ум,
као појаве и испољавања људскости, врло рано побудили живо
занимање филозофа и филозофског мишљења, тим прије и више
што су својим постојањем и дјелатношћу, својом природом, нап-
ретком и зрењем, недвосмислено указивали на скривено језгро
ствари и њихову логосну основу. Не мање, наравно, и због пресуд-
не улоге коју су имали, и још увијек имају, у обликовању људског
свијета, осмишљавању његове егзистенције и његовом индивиду-
алном и колективном узрастању. Као идеје и појмови филозофије
и науке, као појаве, енергије и живи чиниоци људске стварности
и начина битисања у свијету, којима се човјек у свом битку пот-
врђује као умно и језички обдарено биће, језик и ум су стекли
статус најзанимљивијих и најозбиљнијих проблема филозофије,
мишљења и науке. Тако стоје ствари и у наше вријеме. Упитамо
ли се зашто је то тако, онда би се сажет и груб одговор могао из-
рећи на сљедећи начин. Разлог томе живом мисаоном интересу за
разумијевање језика и ума лежи прво у њиховом поријеклу, друго
– у њиховој природи, треће – у њиховој дјелотворности, спознај-
ној и формативној снази, четврто – у њиховој пресудној улози у
људском битисању и  пето – у њиховом загонетном карактеру.
Сходно томе, савремено стање филозофије, духа и знања одли-
кује скоро неисцрпно богатство размишљања, дјела и распра-
ва о проблемима језика и ума, њиховим међусобним везама и
појединим аспектима. Па ипак, чини ми се, стање увида у скри-
вене дубинске везе између ума и језичког феномена није још
увијек задовољавајуће. Филозофска и научна мисао још није
потпуно скинула вео тајне са унутрашњег сложеног механизма
односа који постоји између језика и ума. Слутимо живу органску
повезаност и интерактивни утицај између језика и ума, принци-
пе њиховог функционисања, а да истински нисмо способни да
разјаснимо како и зашто њих двоје формирају функционални