Егзистенција у свјетлу самоитности

мови самобитности и достојанства. Јер, као што појам досто-
јанства није само трансцендентални појам, апстрактна идеја или
мисао ума, већ рефлекс и мисаони израз невидљивих, а притом
супстанцијалних могућности, енергија и вриједности личности
људског бића, тако ни појам самобитности није неки беживот-
ни конструкт ума, већ он именује природне потенцијале и енер-
гије свих индивидуализованих бића, а на најсложенији и најса-
вршенији начин тоталитет природних обдарености и могућности
човјека као личног, умног и слободног бића. Неспорно је да тај
широки распон човјекових природних обдарености и енергија
обухвата материјализоване и духовне, видљиве и невидљиве ви-
дове људске природе и могућности битка, човјекову способност
живљења, органског развоја и размножавања, душевни живот и
квалитете, једнако као и духовну и умну моћ, личну слободу и
достојанство, способност сврсисходног и смисленог дјеловања
и усавршавања једнако као и стремљење ка вишим циљевима
и вриједностима, бесмртности, вјечном животу и обожењу. На
тај начин схваћен појам самобитности, примијењен на људске
ствари и активности, обухвата тоталитет испољавања живота
и искуственог и мисаоног поља човјека као личног, умног и сло-
бодног бића. Његов садржај и структура, укратко назначен и у
овом раду, открива да се он пројављује како на метафизичкој,
тако и на онтичко-онтолошкој равни, како на антрополошкој,
тако и на етичко-аксиолошој. У пољу и дуж човјекове свјетовне
егистенције дешава се све. Лично и национално битисање, сре-
ћа и љубав и смрт и страдање као крајности живота, рад на лич-
ном усавршавању и обожењу, стремљење ка пуноћи живота, ви-
шим вриједностима, бесмртности и слободи ту се преплићу са
радом на националном обликовању, очувању и афирмацији на-
ционалне самобитности. Слободна и достојанствена бића, која
стреме бескрајном и узвишеном, божанском и бесмртном као
могућностима властите егзистенције, свјесна свог узвишеног
позвања и невидљивих циљева, јесмо и можемо бити само зато
што смо самобитна бића. Узрок и поријекло самобитности не
доводи у питање самобитност саму. Чак ми се чини да што је
бољи и савршенији узрок да је јача и постојанија и самобитност, а
човјекове могућности шире и богатије.

(Саопштење са научног скупа “Језик, ум и самобитност”, одржа-
ног у Бањалуци крајем 2010.)