Радивоје Керовић

Егзистенција у свјетлу самоитности

вјека како као индивидуалног и личног, тако и као бића заједнице
и у хоризонталној и у вертикалној равни његовог постојања. Сто-
га се национални стил живота или облик постојања човјека, по мом
расуђивању, поред личног начина постојања, може сматрати леги-
тимним, изворним и основним обликом испољавања људскости.
Тај став потврђују и савремена антрополошка истраживања и ана-
лизе. Она бацају драгоцјено свјетло и на сам битак личности и
везу личности са свијетом културе и друштва, дакле једним ком-
плетним стилом и свијетом живота. Отуда је он истовремено и
један од основних модела испољавања и потврђивања самобит-
ности човјека.
За национални идентитет, а посебно за лични идентитет и
битак, везује се идеја достојанства човјека. Том идејом, по самом
свом појму деликатном и особеном, а једнако недовољно проми-
шљаном, као што је случај и са идејом самобитности, просијецано
је човјеково индивидуално и народно, лично и колективно по-
стојање дуж историјског процеса. Често као самоосјећање и до-
живљај самовриједности људског бића, а рјеђе као идеја само-
свјесног ума и проблем филозофске рефлексије, она је указивала
на јединствени значај и улогу људске личности и човјека као так-
вога у поретку постојања. Посебне импулсе и афирмацију задо-
била је у хришћанству и хришћанским поимањем ствари, првен-
ствено хришћанским схватањем природе људске личности и ње-
не сродности са Божјим бићем кроз акт стварања човјека по лику
и подобију Божијем. Из јединствених потенцијала личности, која
посједује разумну душу и духовну везу са оностраним, са Богом,
којом превазилази властиту биолошку и психиолошку реалност,
израсла је идеја о апсолутној вриједности човјека и његовом нео-
туђивом достојанству. Тим прије што је личност као боголика и
слободна личност обдарена постојањем независним од других
бића исте природе, што је јединствена као носилац логоса људске
природе, па као самобитно биће има способност да свјесно и сло-
бодно управи своје битисање према одређеним вриједностима и
циљевима. За ово поимање ствари, достојанство и особена ври-
једност човјека произлазе из бића људске личности. Томе у
прилог могу се навести бројни разлози. “То су: 1) њен изрази-то
јединствени карактер, што је чини незамјенљивом и непонов-
љивом, те би њен одлазак са овог свијета био ненадокнадив и,
када би престала да постоји, њено мјесто не би могао нико други
да заузме; 2) њена суштинска самосвојност, у смислу да посједује
независно постојање и дар слободе избора; 3) њена трансцен-
дентност, коју јој пружа њена духовна димензија, с једне стране,
у односу на бића која припадају другим врстама, а са друге, у
односу на условљеност и детерминизам саме природе; 4) њена
отвореност ка божанском бескрају и способност да се благодаћу
уздигне у један натприродни начин постојања; 5) јединствен ду-

Pages: [ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ]

Слични текстови


Мирослав Максимовић
Прича о настанку песме

Олга Красић Марјановић
Српска књижевност и писци у Великом рату

Коментари

Leave a Reply

ДОНАЦИЈЕ

Претплатите се и дарујте независни часописи Људи говоре, да бисмо трајали заједно

даље

Људи говоре је српски загранични часопис за књижевност и културу који излази у Торонту од 2008.године. Поред књижевности и уметности, бави се свим областима које чине културу српског народа.

У часопису је петнаестак рубрика и свака почиње са по једном репродукцијом слика уметника о коме се пише у том броју. Излази 4 пута годишње на 150 страна, а некада и као двоброј на 300 страна.

Циљ му је да повеже српске писце и читаоце ма где они живели. Његова основна уређивачка начела су: естетско, етичко и духовно јединство.

Уредништво

Мило Ломпар
главни и одговорни уредник
(Београд, Србија)

Радомир Батуран
уредник српске секције и дијаспоре
(Торонто, Канада)

Владимир Димитријевић
оперативни уредник за матичне земље
(Чачак, Србија)

Никол Марковић
уредник енглеске секције и секретар Уредништва
(Торонто, Канада)

Уредници рубрика

Александар Петровић
Београд, Србија

Небојша Радић
Кембриџ, Енглеска

Жељко Продановић
Окланд, Нови Зеланд

Џонатан Лок Харт
Торонто, Канада

Жељко Родић
Оквил, Канада

Милорад Преловић
Торонто, Канада

Никола Глигоревић
Торонто, Канада

Лектори

Душица Ивановић
Торонто

Сања Крстоношић
Торонто

Александра Крстовић
Торонто

Графички дизајн

Антоније Батуран
Лондон

Технички уредник

Радмило Вишњевац
Торонто

Издавач

Часопис "Људи говоре"
The Journal "People Say"

477 Milverton Blvd.
Toronto ON,
M4C 1X4 Canada

Маркетинг

Маја Прелић
Торонто, Канада maya.prelic@hotmail.com

Контакт

Никол Марковић, секретар
т: 416 823 8121


Радомир Батуран, oперативни уредник
т: 416 558 0587


477 Milverton Blvd. Toronto,
On. M4C 1X4, Canada

rabbaturan@gmail.com nikol_markovic@hotmail.com casopisljudigovore@gmail.com ljudigovore.com


ISSN 1925-5667

© људи говоре 2026