Егзистенција у свјетлу самоитности

итета и идентитета људског бића, његове самобитности, слободе
и достојанства, па отуда у њему почива и апсолутна и јединствена
вриједност човјека као таквога.
Лоски ће ту органску повезаност свјетског битка и улогу суп-
станцијалних актера у поретку и динамици тога битка окаракте-
рисати на сљедећи начин: “Првобитна својства свих тварних би-
ћа су оваква: она јесу супстанцијални актери, надвремени и над-
просторни, који посједују надквалитативну стваралачку снагу
посредством које могу слободно творити свој живот, наиме креи-
рати своје манифестације и дјеловања, дајући им временски или
просторни облик. Осмишљеност првобитне природе супстанци-
јалног актера изражава се у томе што је он способан за сврсис-
ходну дјелатност: то значи да је он кадар да остварује тежње ка
циљевима који у себи садрже вриједности које је он слободно из-
абрао као своје животне задатке.
Сваки актер је не само творац, већ и носилац својих мани-
фестација као свог живота; он је тако интимно с њима повезан да
оне постоје за њега као његови доживљаји. Осим тога, првобитна
својства актера обезбјеђују му могућност да живи не само својим
животом, него и да буде причасник живота цијелог свијета. До-
иста, као што је већ напријед речено, актери нису затворени у
себе: сви они су интимно сједињени дјелимичном (апстрактном)
једносуштношћу, због тога све манифестације и дјеловања свих
актера постоје не само за њих саме, већ и за свако друго створење,
истина не као његов  доживљај, него као нешто што га се ипак
дотиче и што при развоју свијести може да постане предмет не-
посредног опажања. Другим ријечима, Бог је створио свијет тако
да сва створења као да су укључена једна у друга: све је иманент-
но свему, не реметећи, међутим, релативну самосталност једно
другог и не нарушавајући јасну разграниченост свих створења”.
Посве је лако увидјети да и Лоскијева идеја супстанцијалних
актера указује на метафизичке темеље самобитности и да пред-
ставља облик испољавања самобитности. Истовремено, у виду
идеје личности и духа она на вишој равни омогућује сагледавање
виших аспеката значења појма самобитности, и то оних аспеката
значења који показују како дух и личност у егзистенцијалној и
животној сфери представљају најсавршеније манифестације само-
битности као такве. За природу личности и духа, опет, везују се
идеје идентитета и достојанства. И то не само као идеје или пој-
мови филозофије, ума и мишљења, већ много више као егзистен-
цијални ентитети и енергије, субјективне потребе и захтјеви ума.
Улазећи у то поље чисто људских ствари и вриједности, покушаћу
да укажем како стоје ствари по том питању.

Самобитност, идентитет и достојанство
Слиједећи размишљање о проблему самобитности и егзистенцији
кроз призму самобитности, дошли смо до кључних појмова духа и